Тунелска диода
Слика 1: Шематски симбол тунелске диоде
Јапански научник Лео Есаки је 1958. године открио да полупроводничка диода од јако допираних материјала може имати негативан унутрашњи отпор. „Нормална“ полупроводничка диода састоји се од кристала са једним примесним атомом на приближно 10 милиона атома основног кристала. Овако слабо допирање ствара широку област просторног наелектрисања. Проводљивост се постиже тек када је напон довољно велики да валентни електрони могу да савладају забрањену зону.
негативног отпора
Слика 2: Карактеристика тунелске диоде
негативног отпора
Слика 2: Карактеристика тунелске диоде
(Савет: пратите црвену криву показивачем миша!)
Код тунелске диоде допирање износи чак 1000 примесних атома на приближно 10 милиона атома основног кристала. Овако јако допирање, као и код Зенер диоде, ствара изузетно уску област просторног наелектрисања. Ово јако допирање доводи до необичног облика карактеристике, који се разликује од карактеристике нормалне полупроводничке диоде. На слици 2 приказана је ова карактеристика тунелске диоде.
Ова карактеристика може се поделити на три дела:
- Већ при веома малим напонима у пропусном смеру, при којима је нормална диода још увек затворена, струја расте до вршне тачке (IP).
- При даљем повећању напона струја поново опада до минимума (IV).
- После тога струја поново расте пропорционално преднапону.
Део карактеристике између IP и IV представља област у којој тунелска диода показује особине негативног отпора. Објашњење ове појаве, као и код Зенеровог ефекта, може се поново дати помоћу модела енергетских зона.
p-материјал
n-материјал
зона
зона
Слика 3: Модел енергетских зона тунелске диоде без преднапона.
p-материјал
n-материјал
зона
зона
Слика 3: Модел енергетских зона тунелске диоде без преднапона.
Код тунелске диоде дебљина области просторног наелектрисања, односно забрањене зоне, изузетно је мала и износи приближно један микрометар. Према моделу квантномеханичког тунелског ефекта, електрони пролазе кроз ову енергетску баријеру као кроз тунел, иако због недовољне енергије заправо не би могли да је савладају.
На слици 3 приказан је модел енергетских зона тунелске диоде на коју још није прикључен преднапон. Валентна зона p-материјала и проводна зона n-материјала делимично се преклапају. Због тога неки носиоци наелектрисања могу да пређу из валентне зоне p-материјала у проводну зону n-материјала. Ипак, струја не протиче јер се већински носиоци (електрони) и шупљине крећу у оба смера.
p-материјал
n-материјал
зона
зона
Слика 4: Модел енергетских зона тунелске диоде са преднапоном од 200 миливолти
p-материјал
n-материјал
зона
зона
Слика 4: Модел енергетских зона тунелске диоде са преднапоном од 200 миливолти
На слици 4 приказан је модел енергетских зона тунелске диоде на коју је прикључен мали преднапон (приближно 200 mV). Услед овог преднапона електрони се крећу из проводне зоне n-материјала у валентну зону p-материјала, али немају довољно енергије да савладају област просторног наелектрисања (забрањену зону). Докле год се ова два енергетска нивоа преклапају, струја ипак може да протиче. Међутим, што је преднапон већи, преклапање је мање, али је и забрањена зона ужа.
p-материјал
n-материјал
зона
Слика 5: Модел енергетских зона тунелске диоде са преднапоном од 400 миливолти
p-материјал
n-материјал
зона
Слика 5: Модел енергетских зона тунелске диоде са преднапоном од 400 миливолти
Ако преднапон, као што је приказано на слици 5, порасте изнад 400 mV, валентна зона p-материјала и проводна зона n-материјала више се не преклапају и тунелски ефекат више није могућ. Од вршне тачке IP до минимума IV струја опада са порастом преднапона, а област преклапања постаје све ужа. Са порастом преднапона све мање електрона може да продре у валентну зону p-материјала. То значи да тунелска диода у овој области има негативан отпор.
При даљем повећању преднапона енергетске зоне се више не преклапају. Међутим, област просторног наелектрисања, односно забрањена зона, постала је толико уска да се електрони понашају као код нормалног pn-споја.
Ова област негативног отпора је најважнија и најчешће коришћена особина тунелске диоде. Захваљујући негативном отпору тунелска диода може да компензује пригушење осцилаторних кола и тако ради као осцилатор или појачавач. Пошто код квантномеханичког тунелског ефекта нема времена проласка носилаца, тунелска диода је погодна за примене у техници веома високих фреквенција.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић