www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Структура атома

Електронски омотач
Атомско језгро
Протони
Неутрони
Електрони

Слика 1: Структура атома хелијума према Боровом моделу атома

Електронски омотач
Атомско језгро
Протони
Неутрони
Електрони

Слика 1: Структура атома хелијума према Боровом моделу атома

Структура атома

Готово ништа у физици није тако подложно променама као представе о структури атома. За објашњење различитих физичких појава користе се модели, који су сви несавршени, али су довољни управо за одређено објашњење.

Атом је углавном изграђен од електрона, протона и неутрона. Електрони, протони и неутрони једног елемента идентични су онима другог елемента. Разлика између различитих елемената састоји се само у различитом броју и распореду електрона и протона.

Електрон има мало негативно електрично наелектрисање. Протон има позитивно наелектрисање које је по величини једнако наелектрисању електрона, али је супротног поларитета. Иако протон има исту количину наелектрисања као електрон, његова маса је приближно 1827 пута већа од масе електрона. У већини атома постоје и електрично неутралне честице које се називају неутрони и чија је маса приближно једнака маси протона. Оне немају никакво електрично наелектрисање.

Према Боровом моделу атома електрони, протони и неутрони распоређени су тако да подсећају на Сунчев систем у минијатури. Посматрајте атом хелијума на слици 1. Два протона и два неутрона образују компактно атомско језгро са позитивним електричним наелектрисањем оба протона, око којег круже два веома лака негативна електрона. Међутим, путања ових електрона није тако прецизно одређена као што слика може да сугерише. Они се налазе само увек на одређеном растојању, које се описује као орбитала, од атомског језгра и морају се кретати тачно оном брзином која ствара центрифугалну силу („центрифугалну силу“) која компензује привлачну силу протона („центрипеталну силу“). Као што свемирском броду треба енергија да пређе на другу орбиту, тако је и електрону потребна додатна енергија да пређе на орбиту удаљенију од атомског језгра. Електрон, дакле, мора да има одређену кинетичку енергију да би се кретао по одређеној орбити око атомског језгра. Ова енергија се назива енергетски ниво електрона. Електрон који се са удаљеније орбите премешта на орбиту ближу атомском језгру мора да ослободи енергију. Насупрот томе, електрон мора да прими енергију да би се удаљио од атомског језгра.

N-љуска
M-љуска
L-љуска
K-љуска

Слика 2: Структура атома бакра према Боровом моделу атома

N-љуска
M-љуска
L-љуска
K-љуска

Слика 2: Структура атома бакра према Боровом моделу атома

Електрони који се налазе око атомског језгра немају случајно растојање од језгра, већ је оно одређено дефинисаним енергетским нивоима. Ови различити енергетски нивои могу се замислити као међусобно угнежђене љуске различитих величина око атомског језгра. Ове љуске и могући број електрона у свакој од њих одређени су Паулијевим принципом. Према овом принципу, енергетским нивоима одговарају следећи максимални бројеви електрона у љускама:

K-љуска2 електрона(n=1)
L-љуска8 електрона(n=2)
M-љуска18 електрона(n=3)
N-љуска32 електрона(n=4)

Табела 1: Могући број електрона у љускама

Уопштено, љуска са главним квантним бројем n може бити попуњена са 2·n2 електрона. На пример, друга љуска, L-љуска, потпуно је попуњена са 2·22, односно са 8 електрона. Помоћу Боровог модела атома може се и физички објаснити Периодни систем елемената, који се раније посматрао само као формални систем класификације.

Модел енергетских зона

Проводна зона
забрањена зона
Валентна зона
Енергетски
процеп

Слика 3: Модел енергетских зона полупроводника (сопствена проводљивост)

Проводна зона
забрањена зона
Валентна зона
Енергетски
процеп

Слика 3: Модел енергетских зона полупроводника (сопствена проводљивост)

Сви електрони распоређени у електронском омотачу атома имају одређени енергетски ниво. Што је електрон удаљенији од атомског језгра, то је његов енергетски ниво виши. Електрон може да прими енергију у облику електричних поља, топлоте или светлости. Ако је енергетски ниво електрона толико висок да позитивно наелектрисање атомског језгра више не може да га задржи у орбитали, он напушта атом и постаје слободан проводни електрон. Ови проводни електрони, дакле, имају знатно више енергије од везаних електрона (такозваних валентних електрона).

Процеси електричне проводљивости могу се прегледно представити ако се различита могућа енергетска стања електрона прикажу у енергетском дијаграму. Валентни електрони се по енергији групишу у валентну зону, а проводни електрони у проводну зону. Разлика у енергији назива се енергетски процеп.

Због постојања минималне енергије потребне за ослобађање валентних електрона, енергетски опсег E са EV<E<EL не може бити заузет покретним носиоцима наелектрисања који потичу из правилне кристалне решетке. Овај енергетски опсег назива се „забрањена зона”.

Опис процеса електричне проводљивости помоћу енергетског дијаграма проводне и валентне зоне назива се модел енергетских зона.

Проводна зона
забрањена
зона
Валентна зона
Изолатор
Полупроводник
Проводник

Слика 4: Модел енергетских зона различитих материјала

Проводна зона
забрањена
зона
Валентна зона
Изолатор
Полупроводник
Проводник

Слика 4: Модел енергетских зона различитих материјала

Разлика у енергији ΔE која раздваја валентну зону од проводне зоне важна је величина помоћу које се могу карактерисати изолатори, полупроводници и електрични проводници. Различите ширине забрањене зоне за 1. изолаторе, 2. полупроводнике и 3. електричне проводнике приказане су на слици 4.

Изолатори имају веома велики енергетски процеп. Што је енергетски процеп већи, потребно је више енергије да би валентни електрон постао слободан проводни електрон. То значи да што је више енергије потребно чак и за веома мале струје, то изолатор боље изолује. Забрањена зона је, дакле, веома широка.

Код полупроводника је ова забрањена зона већ нешто ужа. Већ довођење нешто веће количине топлотне енергије омогућава проток струје. Код полупроводника германијума, на пример, већ око 50° Celsius довољно је да се омогући приметан проток струје.

Последњи дијаграм показује да валентна зона проводника прелази у проводну зону. Практично не постоји забрањена зона. Већ мала количина доведене енергије може да претвори валентне електроне у слободне проводне електроне. Због тога су ови елементи добри електрични проводници.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић