www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Зенер диоде

Слика 1: Шематски симбол Зенер диоде

Шематски симбол Зенер диоде

Слика 1: Шематски симбол Зенер диоде

Шематски симбол Зенер диоде приказан је на слици 1. Обратите пажњу да је pn спој поларисан у непропусном смеру. Свака Зенер диода има одређени пробојни напон, изнад којег, упркос непропусној поларизацији, протиче јака струја коју изазивају мањински носиоци наелектрисања.

Зенер диоде различитих конструкција производе се за велики број примена, али се најчешће користе за стабилизацију напона. Тек када се достигне пробојни напон, почиње да протиче струја, а пад напона који она ствара на серијском отпорнику користи се за одржавање константног излазног напона кола.

Када pn спој ради у непропусном смеру, носиоци наелектрисања удаљавају се од pn споја, а област просторног наелектрисања се шири. То се односи како на већинске носиоце (електроне), тако и на мањинске носиоце (шупљине), као што је приказано на слици 2. Проток струје већинских носилаца спречава веома велики отпор области просторног наелектрисања. Преосталу струју стварају мањински носиоци (шупљине), а она остаје готово константна све до пробојног напона. Када се достигне пробојни напон, струја нагло расте услед лавинског процеса. Није свака диода способна да издржи снагу која се при томе развија. Зенер диоде су, међутим, конструисане управо за такав режим рада.

Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој
ток струје
Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој

Слика 2: Величина области просторног наелектрисања

Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој
ток струје
Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој

Слика 2: Величина области просторног наелектрисања

Раније су се Зенер диоде називале „Зенерове диоде“. „Зенеров ефекат“ први је описао др Карл Зенер 1934. године и означио га као „квантномеханичко тунеловање“. Међутим, „Зенеров ефекат“ може да објасни само процесе у Зенер диодама са пробојним напоном мањим од 5 волти. За веће пробојне напоне функција се објашњава такозваним „лавинским ефектом“. Ипак, назив „Зенер диода“ и даље се често користи за обе врсте ових диода.

„Зенеров ефекат“ може се описати помоћу енергетских зона у електронском омотачу атома. Овде су, међутим, од значаја само две спољашње зоне, проводна зона и валентна зона.

Проводна зона
p-материјал
Проводна зона
n-материјал
Валентна зона
Валентна зона

Слика 3: Енергетске зоне у Зенер диоди.

Проводна зона
p-материјал
Проводна зона
n-материјал
Валентна зона
Валентна зона

Слика 3: Енергетске зоне у Зенер диоди.

На слици 3 приказане су енергетске зоне у Зенер диоди. Ове енергетске зоне имају различите енергетске нивое у p- и n-допираном полупроводничком материјалу. Проводна зона n-допираног полупроводничког материјала и валентна зона p-допираног полупроводничког материјала преклапају се у Зенер диоди. Под тим условима, при одређеном напону, везани електрони p-допираног полупроводничког материјала могу да савладају изузетно танак запорни слој и пређу у проводну зону n-допираног полупроводничког материјала. Овај процес назива се „тунелски ефекат“ и јавља се у полупроводничком материјалу са веома великом концентрацијом примесних атома.

Друга теорија којом се објашњава пробојни напон јесте такозвани „лавински ефекат“, који се јавља при пробојним напонима већим од 5 волти. Ове диоде имају ужу област просторног наелектрисања од обичних диода, али је она нешто шира него код Зенер диода. Дебљина области просторног наелектрисања повећава се мањом концентрацијом примесних атома у полупроводничком материјалу него код Зенер диода. Различитим степеном допирања пробојни напон може имати вредности од 2 до 200 волти.

Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој

Слика 4: Лавински ефекат

Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој

Слика 4: Лавински ефекат

Механизам лавинског пробоја разликује се од Зенеровог ефекта. У области просторног наелектрисања pn споја, у зависности од температуре кристала, налази се известан број слободних проводних електрона и одговарајућих електронских шупљина. Струја у непропусном смеру настаје кретањем мањинских носилаца, овде електрона, у смеру електричног поља, односно ка позитивном потенцијалу. Ако се тај напон повећава, достиже се критична вредност при којој се слободни електрони сударају са атомима кристалне решетке. При тим сударима они предају енергију везаним електронима и избацују их из њихових веза. Ти електрони постају слободни проводни електрони и такође се убрзавају под дејством јаког електричног поља, све док не дође до лавинског пробоја запорног слоја. На слици 4 приказан је симболички приказ лавинског пробоја.

Карактеристика Зенер диоде

Слика 5: Карактеристика Зенер диоде

При напону у непропусном смеру нешто већем од пробојног напона UD, лавинским ефектом настаје практично неограничен број слободних проводних електрона, тако да диода добија веома мали унутрашњи отпор. Струја је тада готово једнака струји кратког споја и ограничена је само спољним отпорницима у колу. Њихова вредност мора бити таква да спречи термичко преоптерећење Зенер диоде. Ако се напон у непропусном смеру поново смањи испод пробојног напона UD, струја нагло опада и Зенер диода поново прелази у непропусно стање.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић