www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Излази радарског пријемника

Радарски пријемник појачава слаб ехо-сигнал и припрема га за даљу обраду сигнала. У зависности од конструкције пријемника, на његовим излазима могу бити доступни сигнали различитих облика. У основи се разликују обрада амплитуде сигнала и обрада при којој се додатно чува информација о фази примљеног сигнала.

Код старијих радарских уређаја за ове намене често су постојали одвојени сигнални путеви. Амплитудски канал обезбеђивао је једноставан видео-сигнал за приказ ехо-импулса, док је кохерентни канал обезбеђивао информације потребне за Доплерову анализу. Савремени радари углавном дигитализују примљене сигнале. Тако различити поступци обраде могу да користе исте дигитализоване сигнале.

Амплитудски канал

Слика 1: Једноставан детектор анвелопе

Једноставан детектор анвелопе са исправљачком диодом и кондензатором који служи за изглађивање исправљеног сигнала међуфреквенције.

Слика 1: Једноставан детектор анвелопе

У најједноставнијем случају појачани сигнал међуфреквенције исправља се помоћу амплитудског демодулатора, а затим се филтрира. При томе се уклања носећи талас међуфреквенције, док се временски променљива амплитуда примљеног сигнала задржава. У радарској техници овај излазни сигнал назива се видео-сигнал. Назив потиче из класичне радарске технике и не значи да је реч о телевизијском сигналу.

Ширина пропусног опсега овог видео-сигнала зависи од трајања импулса, облика сигнала и захтева даље обраде. Може износити неколико мегахерца. Због тога се у радарској техници обично не говори о нискофреквентном сигналу у истом смислу као код обичног радиодифузног пријемника. Међутим, принцип детекције анвелопе у основи одговара демодулацији радио-сигнала са амплитудском модулацијом.

Видео-сигнал садржи информације о амплитуди примљених ехо-импулса. На основу њиховог временског положаја може се одредити даљина до објекта који одбија сигнал. Амплитуда може указивати на јачину еха, али зависи, између осталог, од даљине, дијаграма зрачења антене, ефективне радарске површине циља и појачања пријемника. Због тога није могуће непосредно одредити стварне димензије циља само на основу амплитуде еха.

Значајан недостатак једноставне детекције анвелопе јесте то што се губи информација о фази сигнала међуфреквенције. Зато кохерентна анализа Доплерове фреквенције више није могућа само на основу овог видео-сигнала. Поред жељених еха циљева, у излазном сигналу појављују се и сметње и еха непокретних објеката, такозване пасивне сметње (clutter).

Код старијих аналогних осматрачких радара амплитудски канал је зато могао да се користи као додатни канал за приказ. Он је приказивао и она еха која би накнадни систем за потискивање непокретних циљева у великој мери уклонио. Овај приказ могао је бити нарочито користан у опсезима даљина са малим нивоом пасивних сметњи.

И у савременим радарима анализа амплитуде сигнала задржава значај. Она се може користити, на пример,

Међутим, ове информације о амплитуди више не морају да се добијају помоћу посебног аналогног демодулатора. Оне се могу израчунати и из дигитализованих примљених сигнала.

Кохерентни канал
(у фази)
(квадрат.)
A
A
D
D
I-подаци
Q-подаци
fsignal
fosz

Слика 2: Блок-шема квадратурног демодулатора

Блок-шема квадратурног демодулатора са два референтна сигнала фазно померена за 90 степени, одвојеним I и Q каналима и аналогно-дигиталним претварачима.
(у фази)
(квадрат.)
A
A
D
D
I-подаци
Q-подаци
fsignal
fosz

Слика 2: Блок-шема квадратурног демодулатора

За откривање Доплерове фреквенције неопходно је анализирати временске промене фазе примљених сигнала. За то је пријемнику потребан довољно стабилан фазни референтни сигнал, у односу на који се одређује фаза примљеног еха. Због тога се сигнал међуфреквенције доводи на фазно осетљив демодулатор.

При квадратурној демодулацији, која се данас широко користи, сигнал међуфреквенције меша се са два референтна сигнала чије су фазе међусобно померене за 90°. После нископропусног филтрирања добијају се два сигнала у основном опсегу:

Ова два сигнала заједно садрже информације о амплитуди и фази примљеног еха. Зато се представљају као комплексни сигнал у основном опсегу. За разлику од једноставне детекције анвелопе, овим поступком се задржава информација о фази неопходна за кохерентну обраду сигнала.

Амплитуда еха може се израчунати из I и Q компонената. Истовремено се могу анализирати промене фазе узастопних ехо-импулса. Код покретног циља, услед Доплеровог ефекта настају карактеристичне промене фазе, из којих се могу добити информације о радијалном кретању циља.

Даља обрада сигнала користи ове информације, на пример, у поступцима потискивања еха непокретних циљева (MTI) или при обради помоћу више Доплерових филтера (MTD). На тај начин покретни циљеви могу боље да се раздвоје од еха непокретних објеката. Успешност овог раздвајања зависи, између осталог, од кохерентности, фреквенције понављања импулса, времена осматрања и услова сметњи у окружењу.

У савременим осматрачким радарима примљени сигнали се често дигитализују већ на међуфреквенцији или после I/Q демодулације. У зависности од архитектуре пријемника, квадратурна демодулација може се обављати аналогним колима или дигиталном обрадом сигнала. Из добијених података могу се извести амплитудски сигнали, Доплерове информације и друге мерене величине.

Кохерентни канал, дакле, није само додатни излаз за приказ покретних циљева. Обрада сигнала при којој се чува информација о фази представља једну од основа савремене обраде радарских сигнала. Коначно откривање циљева одвија се тек у наредним фазама обраде, у којима се, на пример, комбинују потискивање сметњи, поступци детекције са прагом и анализа више ехо-импулса.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић