Носни радар
Слика 1: Радар за управљање ватром AN/APG-73 у авиону F/A-18 „Super Hornet“ америчке морнарице (© 1995 Raytheon)
Слика 1: AN/APG-73 радар за управљање ватром у авиону F/A-18 „Super Hornet“ америчке морнарице (© 1995 Raytheon)
Носни радар
Носни радар (енгл.: nose radar) је активно вишенаменско радарско средство интегрисано у носни део летелице, намењено откривању, праћењу и процени циљева у предњем ваздушном простору, као и циљева на копну и мору. Радар представља један од централних сензора авионике и у војним ваздухопловима подржава извршавање тактичких, одбрамбених и офанзивних задатака, значајно доприносећи борбеној способности, преживљавању и безбедности извршења мисије летелице. Понекад се, ради разликовања од радара са бочним осматрањем, назива и „радар са предњим осматрањем“.
У зависности од намене, носни радар располаже вишеструким режимима рада, укључујући режиме претраживања, праћења, радарског мапирања и управљања ватром за задатке ваздух–ваздух, ваздух–земља и ваздух–море. Додатно је могућ и приказ метеоролошких услова. Старији системи углавном користе механички покретану симетричну параболичну антену, чији је максимални пречник ограничен расположивим простором у носном радому. Савремени системи су често реализовани као радари са фазираном антенском решетком или AESA радари, што омогућава брзо електронско управљање снопом и истовремени рад у више режима.
И цивилни ваздухоплови најчешће поседују носни радар, који се углавном користи као навигациони и метеоролошки радар. Његов приказивач је обично интегрисан и као део система за упозорење на судар.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић