Метода клизног прозора
обради
прозору за
обраду
новог циља
(предња ивица)
претходног циља
(задња ивица)
Слика 1. Метода клизног прозора
Метода клизног прозора
Најраспрострањенија метода корелације појединачних одјека циља ради формирања радарске ознаке позната је као метода клизног прозора (енгл. Sliding Window).
Видео-импулси чији ниво премаши праг детекције уписују се током сваког периода понављања импулса као логичка јединица („1“) у низ даљинских ћелија. Код радара за контролу ваздушног саобраћаја величина једне даљинске ћелије обично износи 1/16 наутичке миље (око 0,8 µs).
Током обраде памте се подаци из више узастопних периода понављања импулса. У зависности од времена озрачивања чувају се подаци из 8 до 16 периода понављања импулса. Та вредност одређује величину прозора N. За сваку даљинску ћелију броји се колико је пута праг детекције премашен унутар прозора, након чега се прозор помера на следећу даљинску ћелију. Пошто је расподела импулса око стварног положаја циља случајна, приликом одређивања азимута узимају се у обзир и суседне ћелије. Сматра се да је циљ откривен када број логичких јединица унутар прозора премаши унапред задати критеријум детекције.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић