www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Допирање

Чист полупроводник има релативно велики отпор, јер је при собној температури на располагању само веома мали број слободних електрона проводности. Међутим, проводност полупроводника може се повећати и при собној температури уграђивањем мале количине стране материје у кристалну решетку. Тада у кристалној решетки постоје места на којима је Ge-атом замењен уграђеним атомом примесе. Таква места се називају и дефекти решетке, јер је на њима нарушена правилна структура кристалне решетке. Уграђивање атома примеса у полупроводник назива се допирање.

n-проводник

Слика 1: Атом примесе арсена у кристалу германијума

Атом примесе арсена у кристалу германијума

Слика 1: Атом примесе арсена у кристалу германијума

Ако се као атоми примеса уграде петовалентни атоми, као што су арсен (As), антимон (Sb) или бизмут (Bi), за везу су потребна само четири од пет електрона у спољашњој љусци. Пети електрон нема електронског партнера са којим би могао да учествује у вези. Због тога је само слабо везан за кристалну решетку и већ при ниским температурама може да се одвоји од атома примесе. Одвајањем електрона првобитно неутрални атом примесе постаје непокретан позитиван јон. Тако добијени допирани полупроводник назива се, према знаку наелектрисања већинских носилаца наелектрисања, n-проводник. (При томе се посматрају само она наелектрисања која се у примењеном електричном пољу могу слободно кретати, дакле нису везана за атомско језгро.)

Уграђени петовалентни атоми примеса називају се и донори, јер „дају” електроне проводности. Одвајање петог електрона из спољашње љуске As-атома дешава се већ при изузетно ниским температурама. Због тога су при собној температури већ сви As-атоми јонизовани. Они су, дакле, предали свој пети електрон из спољашње љуске, који је сада доступан као слободан електрон проводности.

Процес електричне проводности у n-полупроводнику сличан је електричној проводности у металима, као што је, на пример, бакар. При примању топлоте Ge-атоми јаче осцилују око својих равнотежних положаја и при томе ометају кретање електрона. Пошто густина носилаца наелектрисања почиње да расте тек изнад 50° C, проводност до те температуре мора да опада. Отпор, дакле, до 50° C расте са порастом температуре проводника. Изнад 50° C проводност расте, а отпор опада.

p-проводник

Слика 2: Атом примесе индијума у кристалу германијума.

Атом примесе индијума у кристалу германијума.

Слика 2: Атом примесе индијума у кристалу германијума.

Ако се уместо петовалентних атома у Ge-решетку уграде тровалентни атоми, електрони из спољашње љуске атома примесе са по једним везним електроном Ge-атома образују електронске парове. Тровалентни атоми примеса су, на пример, индијум (In), галијум (Ga) или бор (B). Пошто ови атоми примеса могу да приме додатне електроне, називају се акцептори. Тако добијени допирани полупроводник назива се, према знаку наелектрисања већинских носилаца наелектрисања, p-проводник. Електронске шупљине такође учествују у електричној проводности, али су у мањини и зато се називају мањински носиоци.

При уграђивању индијума у Ge-решетку четврти везни електрон суседног Ge-атома не налази електронског партнера, тако да на месту примесе недостаје један електрон. Ово празно место лако може да попуни електрон из суседне електронске везе. На тај начин се повећава број шупљина у полупроводнику, јер се везују електрони који потичу из стварања парова. Првобитно неутрални In-атом прихватањем једног електрона постаје негативан јон.

Процес електричне проводности у p-полупроводнику претежно се одвија посредством већ описане проводности шупљина. Ако се на p-проводник прикључи напон, електрони се крећу ка позитивној електроди. Истовремено се шупљине крећу ка негативној електроди и на тај начин изазивају електричну проводност, која по свом дејству одговара кретању позитивних носилаца наелектрисања.

Поступци који се примењују при допирању веома су сложени. Тек њихово савладавање омогућило је напредак полупроводничке електронике.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић