www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Атомска веза

Слика 1: Типична тродимензионална кристална структура.

Слика 1: Тродимензионални приказ типичне кристалне структуре

Атомска веза

Хемијска активност сваког атома одређена је бројем електрона у спољашњој љусци. Ако је ова љуска потпуно попуњена, атом је веома стабилан и показује само малу склоност да се са другим атомима повезује у кристале. Атоми код којих спољашња љуска садржи осам електрона (види периодни систем елемената VIII главна група = племенити гасови) хемијски су пасивни. Ако се, међутим, у овој спољашњој љусци налази мање од осам електрона, хемијска активност атома се повећава. Неки атоми образују кристале са структурама карактеристичним за дати елемент. Кристал је назив за хомогено тело које се састоји од тродимензионално и периодично распоређених структурних јединица, такозване кристалне решетке, сачињене од атома или молекула исте супстанце или истог елемента. Слика 1 приказује типичну кристалну структуру у којој су атоми представљени малим куглама. Штапићи између кугли симболизују везу између атома.

дводимензионални приказ кристала германијума.

Слика 2: Дводимензионални приказ кристала германијума.

Силицијум и германијум су полупроводнички елементи који се најчешће користе у електроници. Оба елемента су веома слична по својој атомској структури и хемијском афинитету и имају по четири валентна електрона у спољашњој љусци. Атоми германијума (Ge-атоми) распоређују се у кристалној решетки тако да су око сваког атома груписана четири друга Ge-атома. При томе један везни електрон једног атома са једним везним електроном суседног атома образује електронски пар. Ови електронски парови стварају чврсту везу између Ge-атома. (Види слику 2: У ствари, правилан распоред Ge-атома морао би бити приказан просторно. Пошто су за приказ везе важни само односи суседства, довољан је дводимензионални приказ!) У кристалу се, дакле, везни електрони заједнички користе како би се спољашња љуска атома попунила са осам електрона.

Слика 2 приказује кристал германијума у основном стању, у које није доведена топлотна енергија. Ge-атоми су представљени великим круговима, а мали кругови симболизују везне електроне. Пошто је сваки атом у овом кристалу везан за четири друга атома, нема слободних носилаца наелектрисања. У овом стању германијум је, дакле, изолатор. Тек када се доведе одређена минимална енергија (у облику топлоте: код чистог германијума то је око 50°C), неки везни електрони се ослобађају из кристалне решетке и постају доступни као електрони проводности, који се у почетку још увек насумично крећу кроз кристал.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић