www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Унакрснопољни појачавач (Амплитрон)

Катода
Таласоводни
улаз
Таласоводни
излаз
Анода са непарним бројем
шупљинских резонатора
Пригушни
материјал

Слика 2: Кружне путање изабраних електрона у унакрснопољном појачавачу

Катода
Таласоводни
улаз
Таласоводни
излаз
Анода са непарним бројем
шупљинских резонатора
Пригушни
материјал

Слика 2: Кружне путање изабраних електрона у унакрснопољном појачавачу

Унакрснопољни појачавач (Амплитрон)

Слика 1: водом хлађени амплитрон L–4756A у транспортном положају

Слика 1: водом хлађени амплитрон L–4756A у транспортном положају

Унакрснопољни појачавач (амплитрон) конструктивно је сличан магнетрону, али за разлику од њега није самопобуђени осцилатор, већ релативно широкопојасни појачавач. У литератури се за амплитрон користе и други називи, који понекад означавају и различите намене:

Стабилотрон је осцилаторско коло које се састоји од унакрснопољног појачавача са спољном повратном спрегом (позитивном повратном спрегом) преко веома стабилног шупљинског резонатора.

Конструкција унакрснопољног појачавача

Унакрснопољни појачавач (често називан амплитрон) припада, као и магнетрон, групи цеви са временом пролаза, код којих електронски ток ступа у интеракцију са електромагнетним таласом који се простире дуж линије успоравања. Као и магнетрон, амплитрон се састоји од катоде, концентрично постављеног анодног блока са системом успоравања, који се састоји од више шупљинских резонатора, и магнетног система. Унакрснопољни појачавач је веома ефикасна појачавачка цев и такође је намењен за веома велике снаге. За разлику од магнетрона, унакрснопољни појачавач није самопобуђени осцилатор, већ релативно широкопојасни појачавач. Основна разлика између магнетрона и унакрснопољног појачавача је у томе што овај други нема затворен систем успоравања са само једним излазом, већ има и улаз и излаз, систем успоравања је прекинут, а унакрснопољни појачавач мора обавезно имати непаран број резонатора на аноди.

Електрон се
додатно
убрзава
Електрон
се услед
негативнијег
напона
успорава

Слика 3: Улазни сигнал побуђује први резонатор на осцилације.

Електрон се
додатно
убрзава
Електрон се
услед негативнијег
напона
успорава

Слика 3: Улазни сигнал побуђује први резонатор на осцилације.

Принцип рада унакрснопољног појачавача

Између снажно негативно наелектрисане оксидне катоде и унутрашње површине резонантних елемената на аноди (која се обично налази на потенцијалу масе) успоставља се јако електрично поље, које електроне емитоване са катоде убрзава према аноди. На њега је управно постављено (отуда назив „унакрснопољни“) магнетно поље снажног сталног или електромагнета, које узрокује да електрони, у одсуству улазне осцилације, лете ка аноди по равномерним кружним путањама (види слику 2). Међутим, у пракси овај случај, када је присутан пуни анодни напон а нема улазног сигнала, треба избегавати, јер цев тада генерише веома јак шум.

Ако се сада преко улазног таласовода на први шупљински резонатор доведе високофреквентна осцилација (види слику 3), онда се на његовим преградним зидовима успоставља додатно електрично поље, које се надовезује на анодни једносмерни напон. Високофреквентна осцилација коју треба појачати има толико високу фреквенцију да су електрони сувише спори да би достигли аноду у току једног периода осцилације. Локално присутан додатни позитиван напон на преградним зидовима додатно убрзава поједине електроне, док супротни негативнији потенцијал благо успорава друге електроне. Бржи електрони сустижу спорије и групишу се у врхове просторног наелектрисања („електронске пакете“).

Под утицајем радијалног електричног поља између катоде и аноде (надовезаног високофреквентним напоном) и магнетног поља које делује управно на њега, електрони се сада крећу по епициклоидним путањама. Брзина ових електронских пакета, приликом проласка поред шупљинских резонатора, нешто је већа од брзине простирања улазне осцилације која се шири од резонатора до резонатора. Због тога се пакети у целини успоравају и при томе предају своју енергију осцилацији у систему резонатора. На тај начин се осцилација појачава.

Слика 4: Интеракција између шупљинског резонатора и врхова просторног наелектрисања

Слика 4: Интеракција између шупљинског резонатора и врхова просторног наелектрисања

Слика 5: Врхови просторног наелектрисања као непотпун „точак са жбицама“ у простору простирања унакрснопољног појачавача

Слика 5: Врхови просторног наелектрисања као непотпун „точак са жбицама“ у простору простирања унакрснопољног појачавача

Слично као код магнетрона, ови врхови просторног наелектрисања настају у облику ротирајућег „точка са жбицама“ (види слику 4), који међутим током ротације не може описати пун круг. Непосредно пре последњег шупљинског резонатора електрони достижу аноду и предају своју енергију високофреквентној осцилацији. Овде се могу мерити као анодна једносмерна струја цеви.

Због непарног броја резонатора, неиздвојени део енергије би на улазу изазвао негативну повратну спрегу. Да би се то спречило, у појединачни резонатор који се налази између улаза и излаза цеви (на слици је приказан потпуно доле) поставља се блок пригушног материјала који садржи графит.

Пропусна ширина унакрснопољног појачавача зависи од конструкције шупљинских резонатора и износи приближно ±5% средишње фреквенције. Излазна снага може достићи више мегавата импулсне снаге, као и више десетина киловата средње снаге. Да би се спречили нежељени режими рада, као и код магнетрона, жељени режим се форсира помоћу краткоспојних прстенова, који, међутим, нису непрекидни, јер не смеју директно кратко спојити улаз и излаз.

Примена унакрснопољног појачавача

Захваљујући посебним особинама у погледу пропусне ширине, високом степену корисног дејства и могућности појачавања великих снага, унакрснопољни појачавач нашао је широку примену у радарској и комуникационој техници. Скоро искључиво се користи као снажан предајни излазни степен. Такав излазни степен може се састојати и од више цеви повезаних редно једна за другом.

Захтеви за линеарност унутар пропусне ширине су веома високи, како не би дошло до изобличења облика предајног сигнала. Унакрснопољни појачавачи имају релативно мали максимални фактор појачања од 3 до 20 dB. Због већег фактора појачања, као предпојачавачи се најчешће користе цеви са путујућим таласом.

Предност унакрснопољних појачавача је у томе што, у случају одсуства анодног напона, улазни сигнал пролази до излаза уз само мало пригушење. Ова особина се користи за израду редундантних решења као заштите од отказа, као и за смањење максималне предајне снаге у складу са задатком, без потребе за посебним обилазним водовима.

Међутим, данас су и полупроводнички предајници способни да, иако не достижу наведену импулсну снагу, ипак остваре средњу снагу упоредиву са унакрснопољним појачавачем. Са тенденцијом примене савремених вишефункционалних радара са активном антеном и дигиталним обликовањем снопа, унакрснопољни појачавачи се све више потискују из улоге предајног излазног степена.
 

Напомена: William C. Brown из компаније Raytheon свој изум је назвао „Amplitron”. Тај назив је данас регистровани заштитни знак компаније Raytheon за њене серије унакрснопољних појачавача.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико