Класификација радарских система
Ради добијања различитих врста информација, радарски системи морају поседовати различите особине и користити различите технике рада. На основу тих особина и техника, радарски системи се могу поделити на:
модулисан
Слика 1: Класификација радарских система (интерактивна слика)
Радар који формира слику / Радар који не формира слику
Слика 2: Радар који формира слику и радар који не формира слику
Радарски системи се у основи могу поделити у две категорије: радаре који формирају слику (Imaging Radar) и радаре који не формирају слику (Non-Imaging Radar). Радари који формирају слику настоје да од примљених података израчунају приказ сличан географској карти. Типичне примене су метеоролошки радари и војни радари за осматрање ваздушног простора.
Радари који не формирају слику приказују резултате мерења искључиво као бројчане вредности. Примери таквих примена су поједини радарски висиномери и мерачи брзине. У групу несликовних секундарних радарских система спадају и системи за имобилизацију возила више класе, који на овај начин утврђују да ли се електронски кључ налази унутар возила.
Примарни радари
Примарни радари емитују високофреквентне сигнале који се одбијају од циљева. Настали ехо-сигнали се примају и анализирају. За разлику од секундарних радара, примарни радари поново примају сопствено емитоване сигнале у облику еха.
Primärradargeräte senden hochfrequente Signale aus, die an Zielen reflektiert werden. Die entstandenen Echos werden empfangen und ausgewertet. Das heißt, Primärradargeräte empfangen im Gegensatz zu Sekundärradargeräten ihre selbst abgestrahlten Signale als Echo wieder.
Примарни радари емитују високофреквентне сигнале који се одбијају од циљева. Настали ехо-сигнали се примају и анализирају. За разлику од секундарних радара, примарни радари поново примају сопствено емитоване сигнале у облику еха.
Секундарни радари
Код ових радарских система ваздухоплов мора бити опремљен транспондером (одговорним предајником). Транспондер прима кодирани сигнал који шаље радар. У транспондеру се затим генерише активни одговор, који се такође у кодираном облику шаље назад радару. Тај одговор може садржати знатно више информација него што их примарни радар може добити анализом ехо-сигнала. То могу бити, на пример, подаци о висини лета, идентификацији ваздухоплова или техничким проблемима на летелици, као што је отказ радио-везе.
Импулсни радари
Импулсни радари емитују високофреквентни сигнал велике снаге у облику кратких импулса. Након тога следи дужа пауза током које се могу примати ехо-сигнали пре него што се емитује нови импулс. На основу положаја антене и времена простирања сигнала могу се одредити правац, удаљеност и, по потреби, висина циља (односно његова апсолутна висина).
Радар са непрекидним таласом
Радари са непрекидним таласом, односно CW радари (енгл. Continuous Wave Radar), непрекидно емитују предајни сигнал. Ехо-сигнал се непрестано прима и обрађује. Пријемник не мора нужно бити постављен на истој локацији као и предајник. Сваки снажан радио-предајник може истовремено послужити и као радарски предајник ако удаљени пријемник упоређује времена доласка директног и рефлектованог сигнала. Познати су експерименти у Сједињеним Америчким Државама у којима је анализом сигнала са три различите телевизијске станице могуће одредити тачан положај ваздухоплова. Овај принцип користи пасивни радар.
Немодулисани радари са непрекидним таласом
Предајни сигнал ових радара има константну амплитуду и константну фреквенцију. Ови радари су специјализовани за мерење брзине. Мерење удаљености није могуће. Користе се, на пример, као радари за контролу брзине саобраћаја које користи полиција. Најновији системи (LIDAR) раде у опсегу ласерских таласа и не мере само брзину.
Модулисани радари са непрекидним таласом
Амплитуда предајног сигнала је константна, али се његова фреквенција модулише (енгл. Frequency Modulated Continuous Wave Radar). На тај начин поново постаје могуће одређивање удаљености применом принципа мерења времена простирања сигнала. Из фреквенцијског помака може се израчунати растојање, односно висина. Предност ових радара је што се обрада врши без пријемне паузе, тако да су резултати мерења доступни непрекидно. Користе се свуда где мерна удаљеност није велика, а неопходно је континуално и непрекидно мерење, на пример код радарских висиномера у ваздухопловима или код метеоролошких радара за профилисање ветра. Сличан принцип користе и радари чији је предајни импулс сувише дугачак да би се постигла добра резолуција по даљини. Такви радари често додатно модулишу предајни импулс како би помоћу компресије импулса омогућили одређивање положаја циља и унутар самог предајног импулса.
Бистатички радари
Код бистатичког радара предајник и пријемник су раздвојени већим растојањем, а најчешће и већом азимутском разликом. Због тога се сигнал може примити чак и када због геометрије рефлектујућег објекта никаква или само веома мала количина енергије није одбијена у правцу моностатичког радара. Ово представља значајну предност приликом откривања циљева пројектованих применом стелт технологије.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић