www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Мерење даљине помоћу радара

Како радар функционише:
Електромагнетно осцилирање путује (брзином светлости) од антене до ваздушног циља. Енергија се тамо одбија, а одјек се враћа истом брзином и прима га антена. Мерењем протеклог времена (симболизовано на слици покренутим хронометром), удаљеност до ваздушног циља може се израчунати познатом брзином циља.

Слика 1: Мерење времена проласка помоћу радара. Светлосна тачка на осцилоскопу помера се сразмерно електромагнетном таласу у простору.

Моћност преноса
ехо сигнали

Слика 1: Мерење времена проласка помоћу радара. Светлосна тачка на осцилоскопу помера се сразмерно електромагнетном таласу у простору.

Hintergrundbild Прозирна анимација:
Електромагнетно колебање путује (брзином светлости) од антене до ваздушног циља. Тамо се енергија одбија и одјек се враћа истим брзином, где га прима антена. Тачка светлости се истовремено креће на осцилоскопу. У тренутку када се прими ехо сигнал, на осцилоскопу се бележи ехо-пулс. Растојање између овог ехо-пулса и послатог пулса је пропорционално растојању до циља.

Слика 1: Мерење времена проласка помоћу радара. Светлосна тачка на осцилоскопу помера се сразмерно електромагнетном таласу у простору.

Мерење даљине помоћу радара

Радарски уређај емитује кратак радио-импулс веома велике импулсне снаге. Захваљујући усмереном дејству антене, овај импулс се концентрише само у одређеном правцу. Импулс се затим шири тим правцем брзином светлости.

Ако се у том правцу налази нека препрека, део енергије импулса расејава се у свим правцима. Веома мали део те енергије рефлектује се назад ка радару. Радарска антена прима ову енергију, а радарски систем обрађује информације које она садржи.

Мерење даљине радаром може се приказати на једноставном осцилоскопу. На осцилоскопу се светлосна тачка креће синхроно са предајним импулсом и оставља траг. Отклон почиње у тренутку када предајни импулс напусти антену. Светлосна тачка се на екрану осцилоскопа креће сразмерно кретању електромагнетног таласа у простору. У тренутку када антена прими ехо-импулс, и тај импулс се приказује на осцилоскопу. Растојање између ова два импулса представља меру удаљености ваздухоплова и може се непосредно очитати на осцилоскопу у километрима.

Даљина се одређује на основу времена проласка високофреквентног предајног сигнала и брзине простирања c0. При томе се у ствари мери коса даљина (енгл. slant range), односно растојање између радарског уређаја и ваздушног циља који се обично налази на висини знатно већој од висине радарске антене. Пошто се при мерењу времена проласка мора узети у обзир и пут до циља и повратни пут електромагнетног таласа, за једноставни случај важи следећа једначина:

Слика – Једначина 1

(1)

  • c0 = брзина светлости = 3·108 m/s
  • t = измерено време проласка [s]
  • R = даљина између антене и ваздушног циља [m]

Претпоставимо да радар треба да открије ваздухоплов на максималној даљини од 100 km. У том случају сондирајући сигнал мора прећи 100 km до циља и 100 km назад, укупно 200 km. Пошто је брзина простирања 3·108 m/s, сигналу је за тај пут потребно: t= 2R/c0 = 666 µs.

Због тога се отклонски сноп на осцилоскопу мора што је могуће линеарније померити од леве до десне ивице екрана унутар тих 666 μs. За то је потребан тестерасти напон (пиласти сигнал) трајања најмање 666 μs, што одговара учестаности понављања импулса: 1/(666 µs) = 1,5 kHz.

У контроли летења даљина се из историјских разлога исказује у наутичким миљама (NM), док се у противваздухопловној одбрани најчешће користе километри. Однос између ових јединица је: 1 NM = 1,852 km.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић