www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Пасивни радар

Пасивни радар не користи сопствени предајник, већ користи рефлексије сигнала познатих радио-дифузних, мобилних или других стално активних извора зрачења. Пасивни радари су бистатички радари код којих предајници нису део самог система и не сарађују са њим.

Свако ко је некада, услед веома неповољних услова пријема телевизијског сигнала, на екрану видео сенку или чак дуплу слику, можда је несвесно већ уочио принцип пасивног лоцирања. Пријемник прима и директни сигнал и нешто касније рефлектовани сигнал. На основу разлике у времену простирања и познатих положаја предајника и пријемника могуће је израчунати положај објекта који је изазвао рефлексију.

Први пасивни радар био је током Другог светског рата немачки Klein Heidelberg Parasit, који је користио сигнале британског система Chain Home.

© Michal Pertzian
(click to enlarge: 415·600px = 81 kByte
словачка „Tamara“ на возилу носачу „Tatra“

„Ramona“, „Tamara“ и „Vera“

Чехословачка компанија „TESLA“ развила је осамдесетих година прошлог века, под најстрожом тајношћу, пасивни радар „Ramona“ и његову наследну верзију „Tamara“ MCS-93. Неколико ових система налазило се и у наоружању бивше НВА Источне Немачке (ДР Немачке). Због тога су поједини системи „Tamara“ преузети у састав Бундесвера. Према незваничним информацијама, два система су наводно још увек у употреби, док се остатак, или бар њихови делови, налази негде као музејски експонат.

„Tamara“ је искључиво пасивни систем за извиђање, који су чешке компаније касније даље развиле у систем „Vera“. Принцип рада је веома једноставан: сваки савремени авион емитује карактеристичне спектре електромагнетних таласа, који су као својеврстан „отисак прста“ сачувани у бази података снажног рачунара. Тај спектар се прима са три различите локације и мерењем и упоређивањем различитих времена простирања одређује се тренутни положај авиона. Поред тога, авион може бити осветљен сигналима других радара или радио и телевизијских предајника. И те рефлексије могу бити примљене и искоришћене за побољшање тачности одређивања положаја.

(Ни)је ли то радар?

Строго посматрано, „Vera“ заправо и није прави радар. Међутим, и овде се користи мерење времена простирања сигнала, што је једна од основних карактеристика радара. И код секундарних радара овај назив се користи управо због мерења времена простирања сигнала, а пре свега зато што секундарни радар може да одређује положај летелица. За тактички навигациони систем TACAN, на пример, назив радар се не користи, иако и он примењује мерење времена простирања сигнала, али као навигациони систем не служи за лоцирање летелица.

По мом мишљењу, назив „радар“ може се сасвим оправдано применити и на систем „Vera“, иако му није потребан сопствени предајник. „Vera“ одређује положај авиона управо помоћу мерења времена простирања електромагнетних таласа! (Произвођач наводи да систем може да мери временска кашњења са тачношћу од 100 ns у фреквенцијском опсегу од чак 0,1 до 40 GHz.) Према томе, у складу са дефиницијом, ипак се може сматрати радарским системом.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић