www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Израчунавање висине циља

Слика 1: Тригонометријско израчунавање висине

Слика 1: Тригонометријско израчунавање висине

Тригонометријско израчунавање висине

Слика 1: Тригонометријско израчунавање висине

Израчунавање висине циља

Под висином циља (енгл. Altitude) подразумева се растојање циља изнад површине Земље (висина изнад тла). У једначинама се означава словом H. Висина се може израчунати из косог домета циља R и угла елевације ε.

Синус угла у правоуглом троуглу дефинисан је као однос наспрамне катете и хипотенузе.

(1)

Ако је:

онда важи:

H = R· sin ε

(2)

Међутим, код стварног ваздушног циља висина се не може тако једноставно израчунати. Електромагнетни таласи у атмосфери трпе рефракцију на границама ваздушних слојева различите густине, а површина Земље је закривљена. Због тога израчунавање висине није само примена тригонометријских функција у троуглу, већ је неопходно узети у обзир и закривљеност Земље за дату локацију радара.

У радарским системима са интегрисаним прорачуном висине оба утицаја компензују се сложеним алгоритмима. Често коришћена апроксимација је:

(3)

  • R — коси домет циља,
  • ε — измерени угао елевације,
  • re — полупречник Земље (приближно 6370 km).
  • Ова формула представља само приближно решење.

Слика 2: Утицај закривљености Земље

Слика 2: Утицај закривљености Земље

Тригонометријски односи између топографског растојања и измереног косог домета. Троугао формиран тачкама: центар Земље, радар и ваздухоплов.

Слика 2: Утицај закривљености Земље

Утицај рефракције се најчешће узима у обзир коришћењем еквивалентног полупречника Земље req = (4/3)·re за стандардну атмосферу. У пракси се тада у једначину (3) уноси вредност од приближно 8500 km.

Израчунавање географског растојања

Из слике 2 видљив је принцип решавања. Формира се троугао између: центра Земље, положаја радара, положаја ваздушног циља.

R2 = re2 + (re + H)2 - 2re(re + H)· cos α

(4)

где је rₑ полупречник Земље. Решавањем ове једначине може се одредити угао α.

Под претпоставком да је Земља савршена сфера, из угла α може се једноставном пропорцијом израчунати део Земљиног обима:

360° · Rtopogr. = α · 2π·re

(5)

Овај део Земљиног обима представља приближну вредност стварног топографског растојања (још увек без утицаја рефракције). И овде се утицај рефракције може приближно узети у обзир применом еквивалентног полупречника Земље.

Израчунавање висине уз уважавање рефракције

У пракси, ширење електромагнетних таласа подлеже и рефракцији. То значи да пут зрака радара није права линија која представља страницу троугла, већ је закривљен. Закривљеност зависи од:

За приближно израчунавање висине уз уважавање рефракције често се користи еквивалентни полупречник Земље: req = 4/3 ·re ≈ 8500 km. Поред тога, често се ручно уноси и корекциони фактор који узима у обзир временски променљиве услове простирања радио-таласа (на пример, услед метеоролошких прилика).

Следећа формула се, на пример, користи у радарском висиномеру ПРВ-16  за израчунавање висине циља:

Формула се састоји од четири компоненте:

1. коси домет помножен синусом угла елевације (одговара једначини (2));
2. корекција због закривљености Земље — додаје се количник квадрата косог домета и двоструког еквивалентног полупречника Земље (до овде одговара једначини (3));
3. додатни члан који представља квадрат косог домета помножен веома малим коефицијентом реда величине 10⁻⁷, а који узима у обзир промену рефракције са висином лета;
4. температурни коефицијент који се одређује аутоматским мерењем нивоа шума. Његова вредност је око 0,8 и варира за неколико стотих делова у зависности од шумног броја система.(6)

Значење појединих чланова формуле:

  1. висина циља без уважавања закривљености Земље;
  2. утицај закривљености Земље на висину циља уз еквивалентни полупречник од 8500 km (стандардна рефракција);
  3. промена рефракције атмосфере у зависности од висине лета;
  4. температурни коефицијент добијен мерењем нивоа шума, који индиректно такође описује промену рефракције.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић