Израчунавање висине циља
Слика 1: Тригонометријско израчунавање висине
Слика 1: Тригонометријско израчунавање висине
Слика 1: Тригонометријско израчунавање висине
Израчунавање висине циља
Под висином циља (енгл. Altitude) подразумева се растојање циља изнад површине Земље (висина изнад тла). У једначинама се означава словом H. Висина се може израчунати из косог домета циља R и угла елевације ε.
(1)
Ако је:
- R — хипотенуза (коси домет),
- H — наспрамна катета (висина),
- ε — угао елевације који мери радарска антена,
онда важи:
(2)
Међутим, код стварног ваздушног циља висина се не може тако једноставно израчунати. Електромагнетни таласи у атмосфери трпе рефракцију на границама ваздушних слојева различите густине, а површина Земље је закривљена. Због тога израчунавање висине није само примена тригонометријских функција у троуглу, већ је неопходно узети у обзир и закривљеност Земље за дату локацију радара.
У радарским системима са интегрисаним прорачуном висине оба утицаја компензују се сложеним алгоритмима. Често коришћена апроксимација је:
(3)
- R — коси домет циља,
- ε — измерени угао елевације,
- re — полупречник Земље (приближно 6370 km).
- Ова формула представља само приближно решење.
Слика 2: Утицај закривљености Земље
Слика 2: Утицај закривљености Земље
Слика 2: Утицај закривљености Земље
Утицај рефракције се најчешће узима у обзир коришћењем еквивалентног полупречника Земље req = (4/3)·re за стандардну атмосферу. У пракси се тада у једначину (3) уноси вредност од приближно 8500 km.
Израчунавање географског растојања
Из слике 2 видљив је принцип решавања. Формира се троугао између: центра Земље, положаја радара, положаја ваздушног циља.
(4)
где је rₑ полупречник Земље. Решавањем ове једначине може се одредити угао α.
Под претпоставком да је Земља савршена сфера, из угла α може се једноставном пропорцијом израчунати део Земљиног обима:
(5)
Овај део Земљиног обима представља приближну вредност стварног топографског растојања (још увек без утицаја рефракције). И овде се утицај рефракције може приближно узети у обзир применом еквивалентног полупречника Земље.
Израчунавање висине уз уважавање рефракције
У пракси, ширење електромагнетних таласа подлеже и рефракцији. То значи да пут зрака радара није права линија која представља страницу троугла, већ је закривљен. Закривљеност зависи од:
- предајне фреквенције,
- атмосферског притиска,
- температуре ваздуха,
- влажности ваздуха.
За приближно израчунавање висине уз уважавање рефракције често се користи еквивалентни полупречник Земље: req = 4/3 ·re ≈ 8500 km. Поред тога, често се ручно уноси и корекциони фактор који узима у обзир временски променљиве услове простирања радио-таласа (на пример, услед метеоролошких прилика).
Следећа формула се, на пример, користи у радарском висиномеру ПРВ-16 за израчунавање висине циља:
(6)
Значење појединих чланова формуле:
- висина циља без уважавања закривљености Земље;
- утицај закривљености Земље на висину циља уз еквивалентни полупречник од 8500 km (стандардна рефракција);
- промена рефракције атмосфере у зависности од висине лета;
- температурни коефицијент добијен мерењем нивоа шума, који индиректно такође описује промену рефракције.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић