Одређивање правца помоћу радара
Слика 1: Одређивање азимута у сферном координатном систему.
Одређивање правца помоћу радара
Одређивање азимута и угла места (елевације) циља омогућено је усмеравањем предате и примљене енергије помоћу антене. Ово усмеравање представља добитак антене који зависи од правца. Антена са великом усмереношћу назива се и усмерена антена.
Мерење углова је могуће зато што антена мора бити тачно усмерена ка правцу из којег прима ехо-сигнал. Ти углови се могу мерити као угао места и азимут на ротирајућем постољу антене. Тачност мерења представља меру усмерености, односно добитка антене, и повећава се са растом геометријских димензија антене.
Радарски уређаји углавном раде на веома високим фреквенцијама. Разлози за то су:
- праволинијско, квазиоптичко простирање ових таласа;
- висока резолуција (што је таласна дужина мања, то се мањи објекти могу међусобно разликовати);
- што је фреквенција виша, то антена може бити мања за исти добитак антене.
Радарске антене се по правилу ротирају у хоризонталној равни како би се радарско осматрање проширило на велику површину. Овој ротацији додељују се угаоне вредности од 0° до 360°. Референтни правац је географски север, који одговара азимуту од 0°. Пораст азимута врши се у смеру казаљке на сату (смер ротације антене за кружно осматрање). Азимут се може приказивати и у смеру казаљке на сату у односу на сопствени курс. Такав начин приказа често се користи на бродовима и у ваздухопловима.
Слика 2: Амплитуда ехо-сигнала је највећа у центру антенског дијаграма зрачења.
Слика 2: Амплитуда ехо-сигнала је највећа у центру антенског дијаграма зрачења.
Слика 2: Амплитуда ехо-сигнала је највећа у центру антенског дијаграма зрачења.
За прецизно одређивање азимута неопходно је тачно одређивање правца географског севера. Због тога се код старијих радара мора вршити сложено оријентисање помоћу магнетног севера или познатих оријентира на терену. Савременији радари овај задатак обављају самостално и аутоматски одређују правац географског севера уз помоћ GPS сателита.
Пренос угла
Пренос угаоног положаја ротирајућих антена може се вршити помоћу:
- серво-пратећег система;
- система бројања азимутских импулса (Azimuth Change Pulses).
Док се серво-пратећи систем користио углавном у старијим аналогним радарима помоћу предајника и пријемника угаоног положаја, метод азимутских импулса је постао стандард у модернијим системима.
Најновији радари делимично или у потпуности одустају од механичког кретања антене. У тим системима азимут се одређује електронски управљаним скретањем снопа помоћу фазне антенске решетке (Phased Array Antenna).
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић