Ознаке даљине
предајни импулс
периода импулса
Слика 1: Принципијелни приказ ознака даљине на показивачима са амплитудним приказом
Ознаке даљине
Ознаке даљине (енгл.: Range Marks) су ознаке за мерење даљине које се приказују на радарском показивачу. Оне помажу оператору радара да брзо процени удаљеност ехо-сигнала, односно циља, од положаја радара, слично размери на географској карти.
Постоји више начина приказивања:
- На показивачима са амплитудним приказом најчешће се приказују као импулси усмерени у негативном смеру. Одређене појединачне ознаке, на пример у растеру од 50 km, имале су већу амплитуду. (Код веома старих показивача могле су бити и трајно угравиране директно на стакленој површини катодне цеви.)
- На показивачима са модулацијом интензитета ове ознаке даљине образују линије или кругове на одређеној удаљености од сопственог положаја. Одређене појединачне ознаке могле су имати већу светлину. На показивачима кружног прегледа називају се и прстенови даљине (енгл.: Range Rings). Размаци не морају увек бити изражени „округлим“ вредностима: код радара за управљање ватром то могу бити и „неокругле“ или чак динамички променљиве вредности, које, на пример, означавају зону уништења и повољан тренутак лансирања ракета за одбрану.
Слика 2: Приказ ознака даљине као концентричних кругова слабе светлине на показивачима кружног прегледа
Слика 2: Приказ ознака даљине као концентричних кругова слабе светлине на показивачима кружног прегледа
Код старијих аналогних радарских уређаја ове ознаке даљине могле су бити веома густо распоређене, на пример на размацима од 1, 2, 5 или 10 km на показивачу. То је било неопходно како би се оператору омогућило што прецизније мерење, чији је резултат затим могао да саопшти телефонском везом. Код савремених радарских уређаја такав поступак више није потребан: резултат мерења се аутоматски преноси електронским путем са максималном прецизношћу. На показивачима се ознаке даљине сада приказују само ради боље прегледности, најчешће на размацима од 50 или 100 наутичких миља.
Због константне брзине простирања електромагнетних таласа, ове ознаке даљине су у ствари временске ознаке са сталним међусобним размаком. Код старијих аналогних радарских уређаја њих генерише временска база радара, односно посебан блок за синхронизацију. Ове временске ознаке могу се добити дељењем фреквенције централног главног осцилатора или помоћу посебног генератора ознака даљине. Тај генератор је често био блокирајући осцилатор и стварао је кратке игличасте импулсе. Тактна фреквенција произлази из једначине за мерење даљине:
(1)
- c0 = брзина светлости = 3·108 m/s
- t = измерено време простирања [s]
- R = удаљеност антена – ваздушни циљ [m]
Након замене времена простирања траженом тактном фреквенцијом f=1/t и одговарајућег преуређења једначине добија се:
(2)
На пример, за жељене ознаке на сваких 10 km добија се тактна фреквенција од 15 kHz. За ознаке даљине на скали заснованој на наутичким миљама мора се узети у обзир фактор конверзије 1 NM = 1,852 km, или се брзина светлости може унети као 162 000 наутичких миља у секунди.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико