www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Електромоторни појачавач

Слика 1: Руски ЕМП „ЭМУ-50“ са 3000 обртаја у минути и максималном излазном снагом од 4 kW

Слика 1: Руски ЕМП „ЭМУ-50“ са 3000 обртаја у минути и максималном излазном снагом од 4 kW

Електромоторни појачавач

Електромоторни појачавач (ЕМП) је појачавач велике снаге, изведен као комбинација трофазног електромотора и модификованог генератора наизменичне струје. Помоћу електромоторног појачавача било је могуће електричним путем даљински управљати великим оптерећењима. Излазна снага електромоторног појачавача може достићи неколико десетина киловата, при фактору појачања снаге од 104 до 105. [1]

Електромоторни појачавач развио је електроинжењер Ернст Александерсон[2] током Другог светског рата под именом Amplidyne (робна марка компаније General Electric).

Електромоторни појачавач ради као регулисани претварач. Погонски мотор велике снаге, изведен као трофазна синхрона машина, чврсто је повезан са модификованим генератором наизменичне струје. Мотор се окреће константном брзином. Генератор је опремљен побудом магнетног поља која се управља једносмерним напоном. Ако је побудни напон генератора једнак нули, на његовом излазу не настаје напон, иако се мотор окреће пуним бројем обртаја. Већ са неколико вати снаге за побудно поље генератор производи излазни напон који је намењен за велика струјна оптерећења. Као оптерећење се најчешће користи снажан електромотор.

Електромоторни појачавачи су током Другог светског рата коришћени за управљање артиљеријским оруђима, а после рата и у системима за праћење великих радарских антена. Један такав електромоторни појачавач за мању антену секундарног радара (на пример НРЗ-12 за П-12 ) тежио је око 50 kg; за систем праћења висиномера радара ПРВ-13 овај склоп тежио је неколико тона. Да би се обезбедиле велике полазне струје оптерећења (погонског мотора радарске антене) и избегло прекорачење, може се применити и повратна спрега помоћу тахогенератора.

Појавом полупроводничких компоненти које такође могу пребацивати снаге од више киловата, електромоторни појачавачи су у потпуности изгубили свој значај. Поред тога, синхронизација антена више радарских уређаја више није потребна, јер се њихове примарне радарске информације међусобно корелишу у рачунару. На екранима се све чешће приказују само секундарне информације, као што су плотови и трагови, који више нису у реалном времену.

Извори:

  1. E. F. W. Alexanderson, M. A. Edwards, K. K. Bowman: Dynamoelectric Amplifier for Power Control. In: Transactions of the American Institute of Electrical Engineers. Band 59, Nr. 12, 1940, S. 937–939
  2. Patent Nr. US-2 236 984 vom 01.April 1941

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>