Еквивалентна израчена снага
Слика 1: Илустрација дефиниције EIRP.
Еквивалентна израчена снага
Еквивалентна израчена снага (или ефективна израчена снага) је рачунска величина дефинисана од стране IEEE, којом се описује усмерена високофреквенцијска снага. Еквивалентна израчена снага представља комбинацију снаге коју генерише предајник и способности антене да ту снагу концентрише у одређеном правцу.
То је укупна снага у ватима коју би референтна антена која зрачи равномерно у свим правцима морала да израчи, како би на удаљеном пријемнику постигла исту густину снаге зрачења S (снагу по квадратном метру) као стварна антена, ако се пријемник налази у правцу главне латице те антене. Она је једнака улазној снази антене помноженој са добитком антене. Еквивалентна израчена снага не може се директно измерити. Она се мора израчунати из мерљиве снаге коју генерише предајник, уз помоћ познатих (или посебно измерених) параметара.
Ако се као референца за добитак антене GA користи изотропни зрачилац, тада се користи назив еквивалентна изотропна израчена снага и скраћеница EIRP. Ако се као референца користи дипол, из скраћенице се изоставља слово „i“ и добија се ERP (EIRP = 1,64·ERP). При мерењу снаге предајника PS морају се узети у обзир и губици L у доводном воду до антене.
| EIRP = PS + GA - L | где је | PS = снага предајника у [dBm] или [dBW] GA = добитак антене у [dBi] L = губици у [dB] |
(1) |
Еквивалентна израчена снага користи се у електроници и телекомуникацијама за квантификовање привидне снаге предајника, која се у зони пријема може појавити као користан сигнал или као сметња. Најчешће се користи у плановима расподеле фреквенција регулаторних органа за одређивање максимално дозвољене снаге предајника у одређеном фреквенцијском опсегу, како би се међусобне сметње свеле на минимум.
Приказ као интеграл
EIRP се може представити као интеграл снаге израчене у различитим правцима у целокупном простору зрачења:
(2)
при чему је P(θ,φ) снага коју антена зрачи у азимутном (θ) и елевационом углу (φ) главне латице. Овде је ова снага P(θ,φ) = PTxGi(θ,φ), где је PTx проводником доведена снага (у ватима) на прикључку антене, а Gi(θ,φ) добитак антене у овом главном правцу (θ,φ). Интеграли распоређују ову вредност снаге на целокупни полупростор изнад антене.
Модел антене
Поред расподеле максималне вредности снаге на целокупни полупростор изнад антене, при израчунавању EIRP претпоставља се и сасвим одређени модел антене. У пракси се полази од тога да се целокупна предајна енергија, без губитака и потпуно без бочних латица, зрачи искључиво у правцу главног снопа. При томе се узима у обзир максимална вредност, а не слабљење до −3 dB унутар главне латице. Због тога се радару приписују омнидирекционо израчене снаге које се никада не могу достићи.
(То приближно одговара фиктивном захтеву да безбедно растојање у друмском саобраћају не мора да се одржава само према возилу испред, већ и у свим бочним правцима и нагоре.)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико