www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Историјски преглед

Слика 1: Зидна слика из Техничке школе Ваздухопловства 1 у Кауфбојрену, која лепо показује да је и тада администрација била у првом плану!

Мурал приказује сцена из каменог доба са радаром из 1036. године који се користио за лоцирање диносауруса.

Слика 1: Зидна слика из Техничке школе Ваздухопловства 1 у Кауфбојрену, која лепо показује да је и тада администрација била у првом плану!

Историјски преглед

Откриће и развој радарске технике не могу се приписати ни једној држави нити једној особи. Треба их посматрати као резултат бројних открића, развоја и усавршавања, у којима су паралелно учествовали научници из више земаља. Ипак, у историји постоји низ прекретница које су обележиле стицање важних научних сазнања и значајних проналазака:

1865 Шкотски физичар James Clerk Maxwell поставља своју електромагнетну теорију светлости (опис електромагнетних таласа и њиховог простирања).

1886 Немачки физичар Heinrich Rudolf Hertz открива електромагнетне таласе и тиме потврђује Максвелову теорију.

1897 Италијан Guglielmo Marconi први успева да премости веће удаљености помоћу електромагнетних таласа. Данас се сматра пиониром бежичних комуникација.

1900 Nicola Tesla предлаже да се одраз електромагнетних таласа може користити за откривање покретних објеката.

1904 Немачки инжењер Christian Hülsmeyer изумео је „Телемобилоскоп“ за надзор саобраћаја на води. Он је мерио угао емитованих и одбијених електромагнетних таласа од металног објекта (брода), чиме је било могуће израчунати растојање. То је био први практични покушај примене радара, а Хилсмајер је свој изум патентирао.

1921 Проналазак магнетрона као снажне предајне електронске цеви од стране Albert Wallace Hull.

1922 Два електроинжењера, Albert H. Taylor и Leo Crawford Young, из Naval Research Laboratory (САД), први пут откривају дрвени брод помоћу радио-таласа.

1930 Lawrence A. Hyland, такође из NRL-а (САД), први пут открива ваздухоплов.

1931 William A. S. Butement и P. E. Pollard представили су први британски радарски систем на броду. Као предајне и пријемне антене коришћене су параболичне антене са роговским зрачницима. Иако су на малим растојањима постигнути добри резултати, рад на пројекту је обустављен због недостатка државне подршке.

1933 Rudolph Kühnhold представио је уређај за радио-локацију, развијен на основу сонара који је сам изумео 1931. године. Уређај је радио на таласној дужини од 48 cm и имао је предајну снагу већу од 40 W. Из ових испитивања касније је развијен радар Freya, који се од 1938. године производио серијски.

1935 Први практични експеримент са радаром за рано упозорење (претечом система „Chain Home“) извели су Robert A. Watson-Watt и Arnold F. Wilkins. Систем је могао да открије авионе на удаљености до 10 km.

1936 Развој клистрона од стране развојних инжењера компаније General Electric, George F. Metcalf и William C. Hahn. Клистрон се користи као појачавач или осцилатор.

1939 Два физичара са Универзитета у Бирмингему у Енглеској, John Turton Randall и Henry Albert Howard Boot, развили су лаган али веома снажан магнетрон за микроталасни радар и уградили га у бомбардере B-17. То је донело прекретницу у борби против подморница.

1940 Немачки инжењер Erich Hüttmann поднео је 22. марта 1940. патентну пријаву за интраимпулсну модулацију и накнадну компресију импулса. Овај патент (DE768068C) признат је и објављен тек 10. јуна 1955. године.

1940 У Сједињеним Америчким Државама, Совјетском Савезу, Немачкој, Француској и Јапану развијају се различити радарски системи.

Подстакнута ратним догађајима и развојем ваздухопловства као једног од најважнијих носилаца војне моћи, радарска техника током Другог светског рата доживљава снажан развој. Током Хладног рата радарски системи се у великом броју распоређују дуж унутрашње немачке границе.
 

1950 Развој принципа бочног осматрачког радара (SLAR).

1951 Carl A. Wiley из компаније Goodyear Aircraft Company (САД) открио је да се азимутска резолуција FLAR система може значајно побољшати коришћењем Доплеровог помераја ехо-сигнала. Овај принцип назвао је изоштравање снопа помоћу Доплеровог ефекта (Doppler Beam Sharpening).

1951 Carl A. Wiley (САД) изумео је радар са синтетичком апертуром (SAR), јуна 1951. године.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић