Рејлијева расподела
Слика 1: Функција густине вероватноће према Рејлију
Рејлијева расподела
Рејлијева расподела, названа по William Strutt-у, Lord Rayleigh-у, представља непрекидну расподелу вероватноће чије су компоненте независне позитивне случајне променљиве са нормалном расподелом. До фактора скалирања она је еквивалентна χ-расподели са два степена слободе. У статистици два степена слободе значе да две вредности у прорачуну могу независно да варирају.
Математички посматрано, Рејлијева расподела произлази из две Гаусове расподеле px(x) и py(y), које су међусобно независне. За извођење посматрајмо две независне случајне променљиве x и y са Гаусовом расподелом, које обе имају симетричну расподелу око средње вредности:
(1)
Заједничка функција густине вероватноће (PDF, од енгл. probability density function) за две независне променљиве, услед статистичке независности px(x) и py(y), једнака је производу појединачних функција густине:
(2)
Ако, на пример, x и y представљају снагу шума са реалним делом (In-Phase) и имагинарним делом (Quadrature) као комплексни сигнал, онда нас интересује ρ² = x² + y² као функција густине вероватноће његовог модула. Трансформација у поларне координате (ρ, ϕ) даје:
Слика 2: Реална вредност ρ независна је од фазног угла ϕ
(3)
У облику поларних координата функција густине вероватноће независна је од ϕ:
(4)
Због тога интеграција по ϕ даје једноставан фактор 2π.
Тако се добија Рејлијева расподела:
(5a)
(или у другом облику записа)
(5b)
- при чему је σ највероватнија вредност, која се назива и модус Рејлијеве расподеле.
Максимална вредност функције густине вероватноће (pmax) износи:
- Очекивана вредност величине p износи:
(као снага шума), а стандардна девијација износи:
Примене у обради радарских сигнала
Рејлијева расподела користи се:
- за функцију густине вероватноће губитака услед флуктуација код модела Свeрлинг 1 и 2;
- за расподелу амплитуда пропусног шумног сигнала.
- У општем случају представља класичан модел за опис расподеле амплитуда одраза од равномерно распоређених сталних циљева по даљини, као и диполских сметњи. Рејлијева расподела је погодна за опис метеоролошког клатера и одраза од сталних циљева код радара са малом резолуцијом (ширина главног снопа по половини снаге већа од 2°, трајање импулса веће од 1 µs). Такве сметње се понекад означавају као Рејлијев клатер.
- Модели засновани на Рејлијевој расподели користе се за опис дифузних фединга (fading).
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић