Геометрија свемирског радара
Слика 1: Координатни системи свемирског радара
Геометрија свемирског радара
Геометрију свемирског радара одређују три различита Декартова координатна система.
Један од њих је инерцијални координатни систем (xI; yI; zI ),
чији се координатни почетак налази у средишту Земље, док се његова оса zI
пружа дуж Земљине осе ротације.
У овом координатном систему Земља ротира, а радарски сателит се око ње креће по елиптичној орбити
у складу са Кеплеровим законима.
Његов период обиласка је T.
Други координатни систем (xE; yE; zE )
има исти координатни почетак.
Усмерење осе zE истоветно је усмерењу осе zI.
Међутим, овај координатни систем је везан за ротацију Земље и обрће се угаоном брзином
ωE.
Свака тачка на површини Земље у овом координатном систему има сталан положај,
који својим правцем и растојањем од координатног почетка образује вектор pE.
Величина растојања од средишта Земље износи ρE.
У овом координатном систему радарски сателит описује таласасту путању.
Тек након великог броја обилазака Земље сателит се поново налази изнад исте тачке на њеној површини.
Слика 2: Таласаста путања сателита изнад површине Земље
Трећи координатни систем (xA; yA; zA ) има координатни почетак у фазном центру радарске антене. У овом координатном систему радар мери правац и растојање до рефлектујућих објеката. Координата zA усмерена је у истом правцу као тренутни вектор RE(T). Координата xA нормална је на вектор тангенцијалне брзине сателита. У том правцу радар мери време простирања ехо-сигнала и на основу њега израчунава растојање (range). Координата yA лежи на тангенти путање кретања, а резултат мерења у том правцу назива се азимутом (или cross-range) (видети бочни авионски радар (SLAR).
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић