www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Двострука Доплерова мерења

Радар 1
Радар 2
Базна линија
30 … 60 km
60°≤ Δβ ≤120°
60°≤ Δβ ≤120°

Слика 1: Геометрија двоструког Доплера: употребљива област за анализу двоструким Доплером означена је сивом бојом

Двострука Доплерова мерења

Код двоструких Доплерових мерења истовремено добијени подаци са два (или више) суседна радара обједињују се како би се искористиле додатне информације за одређивање хоризонталног, а по потреби и тродимензионалног поља ветра.

Један радар помоћу Доплеровог помераја фреквенције може да измери само радијалну брзину у односу на радар. Брзина ветра у односу на тло може се израчунати само под претпоставком да је ветар равномерно распоређен, користећи податке добијене током једног пуног обртаја антене, при чему се тачке нулте Доплерове фреквенције користе за одређивање правца ветра. Много већа тачност и детаљност постижу се када два суседна радара обезбеде податке о истом рефлектујућем објекту. На основу две измерене Доплерове фреквенције могуће је израчунати тачан правац кретања и брзину у односу на тло.

Добра геометрија мерења постиже се када су оба радара удаљена приближно 30 до 60 km. Они треба да посматрају исти рефлектујући објекат из различитих углова. Најтачнији резултати добијају се када је разлика азимутских углова 90°. То су све тачке на кружници чији је пречник једнак растојању између два радара, а оба радара леже на тој кружници. Разлика између измерених азимутских углова треба да буде већа од 60°, али мања од 120°, јер је у супротном разлика Доплерових фреквенција сувише мала, што доводи до мање тачности мерења.

За хоризонтално поље ветра две векторске компоненте U (исток–запад) и V (север–југ) израчунавају се на следећи начин (сви углови су у степенима):

(1)

  • νR1 = радијална брзина радара 1
  • νR2 = радијална брзина радара 2
  • β1 = азимутски угао радара 1
  • β2 = азимутски угао радара 2
  • θ1 = елевациони угао радара 1
  • θ2 = елевациони угао радара 2

Слика 2: Пример хоризонталног поља ветра

Слика 2: Пример хоризонталног поља ветра

Из ове две векторске компоненте може се за сваку ћелију домета унутар употребљиве геометријске области (сива област на слици 1) нацртати мали вектор који показује правац ветра, а својом дужином представља брзину ветра. Постоје и прикази у којима су сви вектори правца једнаке дужине, док је брзина означена различитим бојама.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић