www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Mode S – диференцијална фазна манипулација

Слика 1: Mode S – диференцијална фазна манипулација (DPSK)

Слика 1: Mode S – диференцијална фазна манипулација (DPSK)

Слика 1: Mode S – диференцијална фазна манипулација (DPSK)

Mode S – диференцијална фазна манипулација

У зависности од врсте упита, трајање импулса P6 може бити 16,25 µs или 30,25 µs. Импулс се модулише диференцијалном фазном манипулацијом (DPSK). Информација се преноси променама фазе носеће фреквенције за 180° унутар импулса P6. Свака промена фазе сме да траје највише 80 ns. Сваки сегмент између две промене фазе има константну фазу, траје 0,25 µs и назива се чип (chip). DPSK декодер упоређује фазе два узастопна чипа и на основу тога реконструише оригиналну информацију.

У стандарду ICAO Annex 10, Volume 4 формат упита описан је на следећи начин: Блок података упита састоји се од низа од 56 или 112 чипова, који су смештени након синхронизационе промене фазе унутар импулса P6. Свака наредна промена фазе од 180° у односу на претходни чип означава бинарну вредност 1. Ако такве промене фазе нема, чип представља бинарну вредност 0.

Све ове промене фазе могу се правилно протумачити само ако се јављају у временској мрежи која почиње након синхронизационе промене фазе. Низ од 56 или 112 чипова почиње тачно 0,5 µs после тог синхронизационог прелаза. На крају импулса P6 налази се и заштитни интервал дужине 0,5 µs, који је првобитно уведен како би се спречило међусобно преклапање различитих преноса.

Слика 2: Блок-дијаграм DPSK пријемника

Слика 2: Блок-дијаграм DPSK пријемника

Слика 2: Блок-дијаграм DPSK пријемника

Слика 3: Рад кола приказаног на слици 2

Слика 3: Рад кола приказаног на слици 2

Слика 3: Рад кола приказаног на слици 2

У зависности од дужине упита, импулс упита траје 16,25 µs (56 чипова података) или 30,25 µs (112 чипова података). Импулс P6 почиње сегментом дужине 1,25 µs пре прве промене фазе, који се назива синхронизациона промена фазе. Ради потискивања бочних режњева антене приликом упита, преко свесмерне антене емитује се импулс P5. У бочним режњевима овај импулс је довољно јак да прикрије синхронизациону промену фазе, тако да транспондер више не може да декодира такав упит.

На слици 2 приказан је један практичан начин демодулације. У овом декодеру оригинална информација се реконструише из диференцијално кодованог сигнала помоћу упоредног кола. Комплетан сигнал се, након пропусног филтера, кашњењем од једног чипа (овде 0,25 µs) упоређује са оригиналним сигналом. Ако су оба сегмента сигнала у истој фази, излазни сигнал је мали. Ако су у супротној фази, локални максимуми се временски поклапају са супротним поларитетом и настаје већи излазни напон. Из тог излазног сигнала може се поново добити оригинални серијски низ битова, што је овде само назначено нископропусним филтером и накнадним компаратором прага.

На слици 3 приказано је преклапање на излазу мешача (C) одложеног сигнала (B) и некашњеног оригиналног сигнала (A). Међутим, повезивање излазног нивоа са одговарајућим битом могуће је само ако синхронизациона промена фазе на почетку импулса P6 покрене бројач такта. У пракси се излазни сигнал најчешће уписује у померачки регистар, након чега је доступан као паралелна реч података.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић