Обрада радарских сигнала и обрада радарских података
Слика 1: Табла ваздушне ситуације, © РИА Новости (Михаил Фомичев)
Слика 1: Табла ваздушне ситуације,
© РИА Новости / Михаил Фомичев
Обрада радарских сигнала и обрада радарских података
Сви прорачуни који се извршавају над ехо-сигналом од тренутка његовог пријема до добијања приказа на екрану радара обухваћени су појмовима „обрада радарских сигнала“ и „обрада радарских података“. Под обрадом радарских сигнала подразумева се онај део целокупног процеса обраде који се бави амплитудом ехо-сигнала у аналогном (или, данас чешће, дигиталном) облику. Обрада радарских података обухвата онај део обраде који се односи на информације о циљу, укључујући и податке о његовој путањи. Између ова два процеса врши се мерење координата рефлектујућег објекта.
Ручна обрада сигнала
У време аналогних радара могућности обраде радарских сигнала биле су веома ограничене и углавном су се сводиле на системе за сузбијање сметњи. Целокупна обрада радарских сигнала у великој мери зависила је од искуства оператера. Оператер је морао визуелно да препозна сигнале циљева међу светлећим траговима на екрану показивача, који су представљали мешавину шума и одјека од непокретних објеката и метеоролошких појава. Одлуку о постојању циља доносио је сам оператер на основу приказане ознаке. Након тога оператер је мерио координате откривеног циља. Ово мерење вршено је визуелном проценом азимута и даљине (поларне координате) или помоћу квадратне мреже (Декартове координате).
Целокупан ланац обраде сигнала до аналогског показивача (најчешће заснованог на катодној цеви) представљао је ланац обраде радарских сигнала. Радарски подаци су се гласовном везом преносили у командни центар, где су приказивани на табли ваздушне ситуације (као на Слици 1).
Слика 2: Показивач полуавтоматског система за обраду радарских сигнала (овде: аутоматизовано радно место командног пункта ПУ-12М, некадашњег Совјетског Савеза); стрелица показује уређај за управљање маркером („телекарандаш“)
Слика 2: Показивач полуавтоматског система за обраду радарских сигнала (овде: аутоматизовано радно место командног пункта ПУ-12М, некадашњег Совјетског Савеза); стрелица показује уређај за управљање маркером („телекарандаш“)
Полуаутоматска обрада радарских сигнала
У полуавтоматским системима за обраду радарских информација (пример је приказан на Слици 2) на екрану се приказивао додатни маркер који је оператер могао да помера помоћу посебног управљачког уређаја. Оператер је овим маркером означавао одраз циља чије је координате требало измерити. Мерење координата изабраног циља покретало се притиском на дугме управљачког уређаја. Затим се преко тастатуре уносио идентификациони број додељен том циљу. Положају маркера на екрану (а тиме и положају циља у тренутку притиска на дугме) одговарали су напон пропорционалан вертикалном отклону од центра показивача и други напон пропорционалан хоризонталном отклону. За мерење ових напона коришћена су два високопрецизна потенциометра. На основу ова два напона рачунска јединица (која је у то време углавном била аналогна) одређивала је координате циља. Затим су координате допуњаване бројем циља и као поруке дефинисаног формата прослеђиване аутоматизованом систему за навођење (на пример, систему приказаном на Слици 3).
Слика 3: Унутрашњост кабине аутоматизованог система за навођење „ВП“
Дигитална обрада сигнала
Увођењем дигиталних система за приказ све претходно описане операције извршавају се аутоматски помоћу посебних алгоритама. Савремени рачунарски системи достигли су такав ниво развоја да време потребно за обраду сигнала више не утиче негативно на перформансе радара.
У пракси, логичке функције обраде радарских сигнала у различитим радарима могу бити обједињене у више функционалних модула. Тако екстрактор радарских сигнала (уређај који врши откривање сигнала, односно издвајање координатне ознаке циља) може бити обједињен са рачунаром за одређивање координата циља и различитим уређајима за обједињавање координатних ознака (плотова), при чему сви они заједно чине јединствен функционални модул.
Аутор: Д-р Андрій Музиченко,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић