Брагово расејање
Слика 1: Конструктивном интерференцијом слаба појединачна расејања могу се сабрати у значајан ехо-сигнал. При томе се кратак предајни импулс, међутим, знатно продужава.
Слика 1: Конструктивном интерференцијом слаба појединачна расејања могу се сабрати у значајан ехо-сигнал. При томе се кратак предајни импулс, међутим, знатно продужава.
Шта је Брагово расејање?
Брагово расејање
Брагово расејање објашњава појаве рефлексије или расејања електромагнетних таласа на правилним структурама чији су размаци реда величине таласне дужине. Ову појаву су 1912. године истраживали William Lawrence Bragg и William Henry Bragg на рендгенским зрацима и њиховом расејању на кристалним решеткама. Због знатно већих таласних дужина које се користе код радара, могу се испитивати правилне структуре на рефлектујућим површинама или у запреминама.
Правилне периодичне структуре са међусобно константним размаком при одређеним таласним дужинама омогућавају кохерентно суперпонирање, а тиме и конструктивну и деструктивну интерференцију рефлексија од појединачних делова површине. Док је деструктивна интерференција код радара без већег значаја, при конструктивној интерференцији ехо-сигнали у правцу радарског пријемника могу се знатно појачати. Конструктивна интерференција јавља се при одређеном односу између емитоване таласне дужине и размака рефлектујућих делова површине:
| d = | λt | где је |
d = размак рефлектујућих делова површине λt = таласна дужина радарског предајника θ = упадни угао (такође „угао сјаја“ или „Брагов угао“) |
(1) |
| 2· cos θ |
При променљивој предајној фреквенцији може се, дакле, измерити размак између правилних структура. Овај ефекат се користи, на пример, за мерење висине морских таласа (размака таласа и правца простирања, а тиме и правца ветра) далеко испред обале помоћу радара са веома дугом таласном дужином. Простирање електромагнетног таласа овде је паралелно са површином мора, па је упадни угао θ једнак нула степени. На сваком таласном гребену мали део предајне енергије се огиба, а од следећег таласног гребена рефлектује. При предајној фреквенцији од 5 MHz електромагнетни талас има таласну дужину од 60 m. Конструктивна интерференција може настати код морских таласа са размаком од 30 m. Практичан пример за то је радар WERA , који у краткоталасном опсегу може приказати стање мора до удаљености од 250 km од обале. Овај ефекат се јавља и код радара који се користе на сателитима.
У метеоролошким радарима Брагово расејање користи се у такозваним профилерима ветра и у профилерима температуре. Правилне структуре се овде вештачки стварају помоћу снажних звучника. Навише усмерени звучни таласи (лонгитудинални таласи), у зависности од акустичке фреквенције, стварају области различите густине ваздуха. Њихови међусобни размаци зависе од акустичке таласне дужине, дакле од познате фреквенције и још непознате брзине простирања, која зависи од средње густине слојева ваздуха. На овим нехомогеностима се сваки пут рефлектује мали део предајне енергије. Радарским принципом сада се региструје Брагово расејање на правилним размацима модулације густине коју ствара звук. (У посматраној области брзина простирања електромагнетних таласа може се сматрати константном.) На тај начин се посредно може закључити и о температурним разликама између слојева ваздуха, јер температура такође утиче на густину ваздуха, а тиме и на акустичку таласну дужину.
Код радара за осматрање ваздушног простора овај ефекат се, међутим, пре јавља као сметња. Случајни низови нехомогености густине ваздуха могу да створе такозване ехо-сигнале из ведрог ваздуха, који се називају и „анђели“ и могу изазвати лажне узбуне.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико