www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Линебургово сочиво

Слика 1: Линебургово сочиво може истовремено да опслужује више пријемних канала и више праваца.

Слика 1: Линебургово сочиво може истовремено да опслужује више пријемних канала и више праваца.

Линебургово сочиво

Линебургово сочиво је антена која користи сферично сочиво са градијентним индексом преламања за ефикасно скретање радио-таласа.

Линебургово сочиво је израђено од диелектричног материјала чија се диелектрична константа континуално повећава од површине до двоструке вредности у центру сфере, према одређеном математичком профилу познатом као Линебургов профил:

 

(1)

  • n(r) = индекс преламања
    као функција полупречника
  • R = полупречник сфере

И овде се електромагнетни таласи увек савијају у правцу оптички гушћег медијума. Захваљујући томе, ово нехомогено сферично сочиво може савршено да фокусира раван талас на своју супротну страну. Оно може прихватити паралелан сноп који испуњава целокупну апертуру без појаве сферних аберација. Поред тога, својства фокусирања Линебурговог сочива остају константна без обзира на фреквенцију и поларизацију.

Антене са Линебурговим сочивом често су коришћене у радарским системима за војне и цивилне примене. Имале су значајну улогу у предаји и пријему радарских сигнала и омогућавале прецизно откривање и праћење објеката. Међутим, веома је тешко произвести равномеран градијент са довољном тачношћу, па се у пракси често користи само степенаста промена индекса преламања. Са појавом фазно управљаних антенских решетки, значај антена са Линебурговим сочивом је опао. Данас се углавном користе као ретрорефлектори и у субмилиметарском подручју таласних дужина.

Рудолф Карл Линебург развио је теорију овог сферично симетричног сочива 1944. године [1] као академску вежбу из класичне оптике.

Literatur:

  1. R. K. Lüneburg, “The Mathematical Theory of Optics”, Brown University Providence, Rhode Island, 1944, 208-213.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>