Шта је балансирани дуплексер?
„Балансирани дуплексер“
„Балансирани дуплексер“ је предајно-пријемни преклопник, развијен за широкопојасне радарске системе са таласоводним везама према антени. Овај дуплексер има веома широку радну ширину опсега, која је у пракси ограничена само граничним фреквенцијама таласовода. Радари који раде на више међусобно удаљених фреквенција (Frequency Diversity и/или Frequency Agility) захтевају овакве широкопојасне системе.
Предајно-пријемни преклопници који користе водове дужине λ/4, као што је „гранасти дуплексер“, због те зависности од фреквенције (дужина вода је четвртина таласне дужине) имају врло малу ширину опсега. (Практично су прилагођени само једној радној фреквенцији!) Са становишта отпорности на сметње, такво ограничење је неповољно за радар.
Начин рада
Слика 1: Принцип предајно-пријемног преклопника са −3 dB/90° таласоводним усмереним спрезницима
Слика 1: Принцип предајно-пријемног преклопника са −3 dB/90° таласоводним усмереним спрезницима
Начин рада
„Балансирани дуплексер“ ради са −3 dB/90° таласоводним усмереним спрезницима по следећем принципу:
- предајна енергија се у прорезном спрезнику дели на два једнака дела;
- део који прође кроз прорез добија фазни помак од 90°;
- оба дела снаге пале TR цев;
- на овом екстремном неприлагођењу, насталом кратким спојем, предајна енергија се рефлектује;
- енергија се поново дели у прорезном спрезнику;
- део који пролази кроз прорез добија још један фазни помак од 90°;
- оба дела која иду ка предајнику сада имају фазну разлику од 180° и готово се поништавају;
- оба дела која иду ка антени су у фази и поново се сабирају у пуну снагу.
У режиму пријема гасно-пражњене цеви су угашене и примљена енергија може бити усмерена ка пријемнику. Након проласка кроз два прорезна спрезника и накнадног сабирања, пријемни сигнал је теоријски ослабљен најмање за онај део енергије који због неприлагођења завршава у завршном отпорнику (0,5 … 1,5 dB).
Чему служи завршни отпорник у дуплексеру?
Завршни отпорник (Dummy)
Када гасно-пражњене цеви нису упаљене, целокупна предајна снага одлази ка завршном отпорнику. За овај нежељени пут снаге постоји више разлога:
Слика 2: Нежељени пут снаге када се гасно-пражњене цеви не упале.
- Гасно-пражњене цеви се не пале тренутно — релативно су споре и, у зависности од типа, могу захтевати на пример 10 ns пре него што њихов унутрашњи отпор достигне вредност која обезбеђује готово потпуну рефлексију. Код трајања предајног импулса од 1 µs, тих 10 ns одговара приближно 1% укупне енергије импулса.
- Гасно-пражњене цеви не могу обезбедити стопостотну заштиту. Када се упале, њихов унутрашњи отпор није једнак нули, већ и даље износи делове ома. Зато одређени део енергије ипак пролази, мада је ослабљен за око 50 до 60 dB[1]. Код предајне снаге од 1 MW тај део би и даље износио најмање 1 до 10 W.
- Гасно-пражњеним цевима је потребна минимална снага за паљење. Та минимална снага може, на пример, бити око 1 kW[1]. Нажалост, предајни импулс нема савршено вертикалну узлазну ивицу — потребно је извесно време да предајна снага пређе вредност од 1 kW. Док се не достигне та снага неопходна за паљење, та енергија завршава у завршном отпорнику.
Завршни отпорник зато мора бити димензионисан за релативно велика оптерећења, иако многи од ових енергетских удела делују само веома кратко време. У најнеповољнијем случају мора издржати континуално оптерећење од скоро 1 kW (снага паљења гасно-пражњених цеви). У нормалном раду би због ових цурећих струја требало да се загрева само мало, али ипак приметно.
Извор:
- Технички лист за гасно-пражњену цев 6596 (TR цев) компаније Thomson CSF
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>