„Гранасти дуплексер“
Слика 1: Расподела струје и напона на воду
Слика 1: Расподела струје и напона на воду
Слика 2: Предајно-пријемни преклопник од коаксијалних водова са TR и ATR цевима
Слика 2: Предајно-пријемни преклопник од секција коаксијалног вода са TR и ATR цевима
„Гранасти дуплексер“
Гранасти дуплексер (Branch Duplexer) је предајно-пријемни преклопник који се састоји од прилагођених секција водова. Оне се помоћу гасно-пражњених цеви или PIN-диода или кратко спајају или остају као отворени водови, чиме усмеравају високофреквентну енергију ка жељеном склопу.
Предуслови
Важна особина секција водова дужине λ/4 је трансформација импедансе. Посматрањем односа напона и струје на једном водном сегменту може се уочити да код вода:
- максимуми струје и напона нису временски подударни;
- максимум струје одговара минимуму напона и
- максимум напона одговара минимуму струје.
Максимум струје јавља се када је вод кратко спојен. Кратак спој значи да се на том месту не може измерити напон — напон је, дакле, минималан. Максимум напона значи да су услови исти као код отвореног вода: струја не тече.
Код високофреквентног напона максимуми и минимуми смењују се према синусној функцији. Напон предњачи струји за 90° (што одговара четвртини таласне дужине λ). Максимум струје и максимум напона налазе се на воду на међусобном растојању од λ/4.
Ако се посматра отпор, онда према формули R = U / I код максимума напона (што одговара минимуму струје) мора постојати бесконачно велики отпор. Код минимума напона (а тиме и максимума струје) отпор је једнак нули. Захваљујући периодичности синусне функције, кратак спој се након λ/4 трансформише у бесконачно велики отпор, односно у „отворени вод“. После још једне деонице од λ/4 поново би се измерио кратак спој.
Начин рада гранастог дуплексера
Код гранастог дуплексера предајна енергија на једном воду (коаксијалном каблу или таласоводу) користи се да у гасно-пражњеној цеви, њеним паљењем, промени унутрашњи отпор. У нормалном стању ова гасно-пражњена цев има готово бесконачно велики унутрашњи отпор. Када гасно пуњење цеви пређе у стање плазме (цев „упали“), њен унутрашњи отпор постаје изузетно мали.
У тренутку предаје, на слици 2, обе гасно-пражњене цеви се пале и стварају кратак спој у тачкама C и D. Тај кратак спој се након λ/4 трансформише у готово бесконачно велики отпор. Предајној енергији зато не преостаје други пут осим пута ка антени.
Током пријема обе цеви имају веома велики унутрашњи отпор. Кратак спој који се на воду налази иза тачке C остаје и након λ/2 кратак спој и тиме одваја предајник од вода. Тај кратак спој у тачки A након λ/4 у тачки B поново постаје веома велики отпор и ехо-сигнали примљени са антене га препознају као отворени вод, тако да им преостаје само пут ка пријемнику.
Недостаци овог типа дуплексера су:
- радна ширина опсега износи само око 5%,
- максимална предајна снага која се може пропустити је ограничена,
- изолација између предајног и пријемног канала мања је него код других дуплексера.
Отпор упаљене TR цеви није једнак нули. Једна TR цев обезбеђује слабљење од „само“ око 30 dB. Због тога се на путу ка пријемнику често поставља више гасно-пражњених секција међусобно удаљених за λ/2.
TR цеви
Слика 3: TR цев за таласоводну секцију са „Keep-Alive“ електродом
Ни процес паљења није тренутан. То је веома неповољно, јер током тог времена (до око 100 ns) пуна предајна снага доспева на улазе пријемника. Време реакције при паљењу може се скратити такозваним „Keep-Alive“ напоном од приближно 100 до 1000 V, који додатно снижава потребан напон паљења.
TR цев као таласоводна секција
размак
Слика 4: Конструкција TR цеви као таласоводне секције
Гасно-пражњени размак је помоћу бленди и конусних уметака обликован тако да има резонантно понашање са снажним појачањем електричног поља у области пражњења. Високофреквентни импулс велике снаге за неколико наносекунди паљењем услед ударне јонизације активира гасно пуњење. На тај начин таласоводна секција постаје кратко спојена. Прозори херметички затворени кварцним стаклом обликовани су тако да при малим снагама гасно-пражњена цев не изазива рефлексије.
Слика 5: Пример: електронска цев MD 80 S 2 компаније „Raytheon”.
Ова гасно-пражњена цев представља таласоводну секцију у предајном блоку радара
ASR-910, која у тренутку појаве ВФ енергије,
јонизацијом аргонског пуњења, изазива високофреквентни кратак спој и тако штити пријемник од превелике ВФ енергије.

Бели натпис и мала налепница упозоравају да ова гасно-пражњена цев радара ASR 910 као помоћ при јонизацији садржи и радиоактивни H3 (трицијум) активности од 0,6 до 1,3 GBq! Уколико се кућиште оштети, гас може исцурити, па његово радиоактивно β-зрачење може постати опасно.
ATR цев
ATR цев је у основи конструисана на исти начин као и TR цев. Суштинска разлика је само у различитом месту уградње: ATR цев не мора да штити тако осетљиве компоненте. Због тога је најчешће нешто једноставније конструкције од TR цеви, јер се могу изоставити помоћна средства за јонизацију, као што су радиоактивна гасна пуњења или „Keep-Alive“ напон.
Историја
Гранасти дуплексер су под називом „Sende-Empfangs-Gerät“ измислили инжењери Wilhelm Step и Fritz Wächter у компанији Telefunken. Одговарајући патент поднет је 1941. године, али је због рата и ограничења у послератном периоду формално одобрен тек 1953. године.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>