www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Дистрибуирани радарски систем

Бежични
LAN
(5 GHz)
Бежични
тактни
сигнал
(2,4 GHz)
DDS
модулатор
(D/A)
Демодулатор
(A/D)
Синхрони-
зациони блок
PA
LNA
LO
Микропроцесор

Слика 1: Блок-дијаграм радарског сателита са бежичним дигиталним формирањем снопа

Бежични
LAN
(5 GHz)
Бежични
тактни
сигнал
(2,4 GHz)
DDS
модулатор
(D/A)
Демодулатор
(A/D)
Синхрони-
зациони блок
PA
LNA
LO
Микропроцесор

Слика 1: Блок-дијаграм радарског сателита са бежичним дигиталним формирањем снопа

Бежични
LAN
(5 GHz)
Бежични
тактни
сигнал
(2,4 GHz)
DDS
модулатор
(D/A)
Демодулатор
(A/D)
Синхрони-
зациони блок
PA
LNA
LO
улаз
улаз
излаз
излаз
Микропроцесор

Слика 1: Блок-дијаграм радарског сателита са бежичним дигиталним формирањем снопа

Дистрибуирани радарски систем

Дистрибуирани радарски систем (DRS) или Digital Distributed-array Radar System (DDRS) састоји се од великог броја малих, међусобно кохерентних радарских уређаја који су распоређени као проређено антенско поље (thinned array) по терену или по површини већег објекта и подлежу заједничкој обради радарских сигнала. Обрада радарских сигнала врши се као код фазне антенске решетке са дигиталним формирањем снопа. За разлику од MIMO радарског система, сви елементи емитују исти сигнал, евентуално са малим временским помаком. Захваљујући веома великој ефективној површини антене која се на овај начин може формирати, велики број таквих минијатурних радарских уређаја (овде названих радарски сателити) може формирати веома уско дијаграм зрачења антене и тиме омогућити веома прецизно одређивање положаја циљева.

Ови радарски сателити садрже предајник, пријемник, антенски елемент и мали процесор који необрађене податке из пријемника преко интернетске везе (кабл, оптичко влакно или WLAN) прослеђује серверу. WLAN веза има предност веома брзог успостављања система, али има недостатак јер се морају кориговати додатне разлике у времену простирања сигнала. (Каблови или оптичка влакна могли би бити изведени једнаке дужине.) У централном главном процесору затим се компензују могуће разлике времена простирања између појединих радарских сателита и формира се пријемни дијаграм антенског поља.

На овај начин се, на пример, у мобилној примени планинска падина може за веома кратко време (помоћу такозване „hastily formed network”) претворити у радар великог домета. Такође је и један разарач класе Zumwalt у демонстрационе сврхе био опремљен са 1 200 радарских сателита, који су били насумично распоређени по читавом трупу брода. Захваљујући дигиталном формирању предајног и пријемног дијаграма антене, истовремено је могуће обављати више задатака, као што су осматрање, праћење циљева и навигација. Због тога је DRS увек вишенаменски радар. Пошто површина антене не мора бити равна, већ може имати практично било који облик, овај систем је добио и назив Flexible Distributed Radar System (FlexDRS).

Овај поступак је 1987. године патентиран од стране Gaspare Galati и Giacinto Losquadro из компаније Alenia (данас део компаније Leonardo). Међутим, Alenia тада није била у могућности да реализује серијску производњу ових радарских сателита.

Извор: Attia E. H. and Abend K., “An experimental demonstration of a distributed array radar”, објављено од стране University of Western Ontario у “Antennas and Propagation Society Symposium. 1991 digest” IEEE, 1991, ISBN 0-7803-0144-7

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић