Одређивање координата
Слика 1: Одређивање координата помоћу бистатичког радара
Одређивање координата
Предајни импулс стиже до пријемника на два начина: директним путем и након рефлексије од циља. При томе се мери укупно растојање rΣ = r1 + r2 и одређују се бочни угао β и угао места ε примљеног сигнала.
Информација неопходна за мерење растојања rΣ, односно за одређивање почетка мерења времена, може се добити директним пријемом предајног импулса, при тачно познатом растојању rBa (основица посматраног троугла).
Растојање rΣ одређује положај циља на површини ротационог елипсоида у чијим се жижама налазе предајна и пријемна антена.
Циљ се налази у пресеку површине тог ротационог елипсоида са правцем који описује смер из којег пристиже рефлектовани сигнал. Растојање циља од пријемне антене r2 може се одредити применом косинусне теореме и измереног укупног растојања rΣ:
(1)
Овај систем једначина са две непознате може се трансформисати у следећу једначину:
(2)
Величина угла γ одређује се на основу измерених углова β и ε, користећи однос између ова три угла:
(3)
Код радара који врши само дводимензионално мерење важи γ = β.
Слика 2: Принцип мерења пасивног радара Klein Heidelberg Parasit
Једна од првих примена овог принципа остварена је током Другог светског рата помоћу пасивног радара Klein Heidelberg Parasit. Овај радар користио је сигнале предајника британског система Chain Home . Различити предајници система Chain Home радили су према унапред одређеном временском распореду. На тај начин се помоћу временског прекидача и вратне логике могао изабрати један од предајника.
Мерењем временског кашњења између директно примљеног сигнала и рефлектованог сигнала одређивана је разлика у растојању. Због вишезначности система једначина са две једначине и три непознате, временско кашњење одређује све могуће положаје који формирају елипсу са предајником и пријемником у жижама.
Међутим, пријемна антена могла је да се ротира и помоћу свог антенског дијаграма одреди угао β као трећу променљиву. На тај начин резултат мерења постајао је једнозначан. Тачност је могла додатно да се побољша коришћењем прве нуле антенског дијаграма за одређивање правца.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић