Мултилатерација
Слика 1: Принцип мултилатерације
(посебан случај трилатерације: три растојања до три познате тачке одређују нову позицију)
Слика 1: Принцип мултилатерације
(посебан случај трилатерације: три растојања до три познате тачке одређују нову позицију)
Мултилатерација
Мултилатерација је метода одређивања положаја објекта мерењем растојања од познатих референтних тачака. У контроли ваздушног саобраћаја ова мерења се обављају различитим радарским системима помоћу уређаја инсталираних на тим познатим локацијама. Директна мерења азимута (а самим тим ни велике усмерене антене) нису потребна. У том смислу, мултилатерација представља супротност укрштеном радио-пеленговању, код кога се из различитих тачака мере прецизни правци како би се одредио положај објекта.
Принцип рада
Временски синхронизована мерења
Објекат чији се положај одређује осветљава се радарским сигналом (примарни радар) или емитује одговор на упит (секундарни радар). Одјек или сигнал одговора прима фиксно постављени пријемник. Време простирања сигнала представља меру растојања. Пошто правац још није познат, објекат се може налазити било где на кружници око пријемника чији је полупречник једнак измереном растојању.
Исти поступак изведен помоћу другог пријемника даје другу кружницу око његове познате позиције. Објекат се мора налазити у једној од две тачке пресека тих кружница. Резултат је, дакле, још увек двосмислен. Тек трећи пријемник на трећој познатој локацији обезбеђује јединствено решење, јер три кружнице могу имати само једну заједничку тачку пресека.
Синхронизација се обезбеђује познатим тренутком слања упита. Ако сваки пријемник сам шаље упит, мерење растојања је једноставно као код моностатичког радара. У том случају је растојање једина непозната величина. Ако постоји само један централни предајник упита, мерење постаје сложеније, слично принципу бистатичког радара. Тада се јављају две непознате величине: растојање између предајника и објекта (једнако за све пријемнике) и растојање између објекта и појединачног пријемника.
Слика 2: Несинхронизована мултилатерација, позната и као хиперболичка локализација
Временски несинхронизована мерења
Могуће је и да објекат чији се положај одређује периодично емитује сигнал без претходног упита (на пример ADS-B). У том случају пријемницима није познат тачан тренутак емитовања сигнала. Познато им је само прецизно време његовог пријема. Због тога није могуће директно измерити време простирања сигнала између објекта и појединачног пријемника, већ само разлику времена доласка сигнала до два пријемника. (Кашњења у кабловским везама између пријемника и сервера су калибрисана и могу се елиминисати из прорачуна.)
За сваки пар пријемника разлике времена доласка (TDOA – Time Difference of Arrival) могу се приказати као фамилија хипербола. Свака хипербола одговара једној конкретно измереној временској разлици. То значи да се објекат, при тој временској разлици, може налазити било где на одговарајућој хиперболи (види Слику 2).
И други парови пријемника мере разлике времена доласка и добијају своје хиперболе. Тачка пресека свих изабраних хипербола представља тражени положај објекта.
Техничка реализација
За примену мултилатерације у откривању покретних препрека на аеродромима могу се користити различити фреквенцијски опсези. Препоручује се употреба UAT (Universal Access Transceiver) везе на фреквенцији 978 MHz, уместо фреквенција система SSR (Secondary Surveillance Radar).
У пракси се, међутим, често користи squitter функција стандарда Mode S на фреквенцији 1090 MHz. У ту сврху свако возило које се креће по аеродрому опремљено је транспондером сличним онима који су обавезни у ваздухопловима. Сваки аеродром може затражити блок од 200 адреса из 24-битног адресног простора и доделити их својим возилима.[1]
Одређивање положаја возила тада се заснива на два независна извора: GPS пријемнику интегрисаном у транспондер и систему мултилатерације. Да се не би непотребно оптерећивала већ веома коришћена фреквенција одговора секундарног радара (1090 MHz), GPS систем искључује ADS-B емитовање када се возило не налази на рулним стазама или другим оперативним површинама аеродрома.
Грешке мерења
Употреба великог броја пријемника распоређених по аеродромској површини омогућава статистичко смањење грешака мерења. Грешке се јављају углавном када:
- јак шум утиче на одређивање времена пријема сигнала;
- активне сметње нарушавају мерење;
- вишеструке рефлексије изобличавају мерење времена простирања.
Вероватноћа таквих грешака смањује се са смањењем растојања између објекта и пријемника. Због тога се за одређивање положаја првенствено користе мерења са кратким временом простирања сигнала.
Извори:
- ICAO: Airport Ground Vehicle Automatic Dependent Surveillance – Broadcast (ADS-B) Out Squitter Equipment — 11/14/2011, (online)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић