Механизми рефлексије и расејања
Слика 1: Механизми рефлексије и расејања на примеру авиона Airbus A320
Механизми рефлексије и расејања
Ехо-сигнал авиона састоји се од више компоненти које настају различитим механизмима рефлексије и расејања. Постоје три основна физичка механизма која доприносе ефективној површини расејања (RCS) циља. То су или огледалске рефлексије, или расејани таласи који настају на наглим дисконтинуитетима (на пример дифракцијом на врховима, ивицама и угловима), или површински таласи, при чему се површина понаша као преносна линија која усмерава таласе дуж своје површине. Најважнији извори рефлектоване или дифрактоване енергије код типичног авиона су:[1][2]
- Дифракција на врху
- Огледалска рефлексија
- Ехо-сигнал од кружних пузећих таласа
- Дифракција на ивици
- Дифракција на углу
- Ехо-сигнал од површинских путујућих таласа
- Вишеструке рефлексије
- Рефлексије на спојевима материјала
- Ехо-сигнали настали вишеструким рефлексијама у шупљинама
- Рефлексије на дисконтинуитетима површине
Слика 2: Ови извори ехо-сигнала суперпонирају се са различитим фазним односима
Огледалска рефлексија
Огледалска површина је свака површина циља која је оријентисана управно на линију посматрања радара. Равне површине стварају нарочито јаке ехо-сигнале у правцу огледалске рефлексије, али јачина ехо-сигнала нагло опада ван тог правца. Огледалски одрази са једноструко и двоструко закривљених површина (цилиндричне и сферне површине) нешто су слабији него код равних површина, али су стабилнији при променама угла осматрања радара.
Вишеструке рефлексије
Релативно јаки ехо-сигнали могу настати када су две површине постављене слично као угаони рефлектор, као што је приказано на примеру ⑦ на слици 1. Сличне интеракције јављају се и код бродских циљева, када се преграде, ограде, јарболи и други надградни елементи рефлектују преко површине воде.
Ехо-сигнал од пузећих таласа
Пузећи талас је талас који је везан за глатку, засенчену површину, креће се око задње стране глатког тела и затим се враћа ка радару када поново изађе из зоне сенке на супротној страни тела. Услед Мијевог расејања пузећи таласи узрокују да се ехо-сигнали малих сферних тела мењају у зависности од њиховог полупречника. Механизам пузећих таласа има значај за војне и цивилне циљеве само при веома ниским фреквенцијама.
Ехо-сигнал од путујућих површинских таласа
Када је упадни угао веома мали или је талас чак готово паралелан површини, може се побудити путујући површински талас. Тај површински талас има тенденцију да се развија према задњем делу тела и обично се од сваког дисконтинуитета (неусклађености) рефлектује напред. Ехо-сигнали настали путујућим таласима могу достићи јачину која је готово једнака јачини огледалске рефлексије.
Слика 3: Сложени дијаграм рефлексије авиона Airbus A320 у зависности од аспектног угла.
Дифракција на врховима, ивицама и угловима
Ехо-сигнали настали дифракцијом на врховима, ивицама и угловима знатно су слабији него код огледалске рефлексије и за конструктора авиона постају значајни тек онда када су већина осталих извора ехо-сигнала већ потиснути. Ехо-сигнали од врхова и углова условљени су самом конструкцијом и имају тенденцију да расту са квадратом таласне дужине, а не са величином површинског детаља. Због тога њихов значај опада са порастом носеће фреквенције предајника.
Рефлексије у шупљинама и на дисконтинуитетима површине
Већина авиона има уске прорезе или размаке између кормила, управљачких површина и фиксног дела конструкције. Ови прорези и размаци, а код виших фреквенција чак и главе заковица, могу рефлектовати енергију назад ка радару. Унутар отвора, на пример усисника мотора или прозора пилотске кабине, снажни ехо-сигнали могу настати услед вишеструких рефлексија. Због тога се код војних авиона стаклене површине поклопца пилотске кабине често пресвлаче танким металним слојем.
Не морају сви ови механизми бити присутни код сваког циља, али се сви постојећи извори ехо-сигнала, услед веома малих разлика у дужини путање, суперпонирају са различитим фазним односима. У неким правцима сви доприноси могу бити у фази, па се сабирају и стварају велику ефективну површину расејања. У другим правцима поједини доприноси могу поништити друге, што доводи до веома мале ефективне површине расејања. Укупно посматрано, они формирају сложени дијаграм рефлексије чије вредности зависе од аспектног угла. Због тога ефективна површина расејања може варирати за више од 30 dB, што се испољава као губитак услед флуктуација.
Извори:
- Eugene F. Knott, “Radar observables,” in Tactical Missile Aerodynamics: General Topics, Vol. 141, M. J. Hemsch, ed., Washington, DC: American Institute of Aeronautics and Astronautics, 1992, Chap. 4.
- Eugene F. Knott, “Radar Cross Section,” in M. Skolnik: “Radar Handbook”, Third Edition, McGraw-Hill Education, 2008, ISBN 9780071485470, page 14.2f
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић