Кружна поларизација код рог антена
Слика 1: Кружна поларизација остварена напајањем
Кружна поларизација у рог антени може се остварити помоћу два одвојена напајања таласоводног одсечка, са фазном разликом од 90° између оба сигнала. Кашњење једне компоненте сигнала за 90° ствара кружну поларизацију.
Слика 2: Плоча за промену поларизације
Кружна поларизација може настати и када се линеарно поларизован сигнал пропусти кроз поларизациону плочу. Поларизациона раван је закренута за 45°, тако да једна компонента сигнала може несметано да прође, док друга компонента трпи кашњење.
Овај поступак промене поларизације примењује се и код неких Касегренових антена.
Прелаз са коаксијалног кабла |
Слика 3: Промена поларизације у таласоводном одсечку
Друга метода је да се напајање таласоводног одсечка постави под углом од 45° у односу на рог антену. Тада се могу применити различити поступци за кашњење изабране ортогоналне компоненте.
Слика 4: Прелаз са правоугаоног на кружни попречни пресек таласовода за
повезивање кружних ребрастих рог антена
Слика 4: Прелаз са правоугаоног на кружни попречни пресек таласовода
за повезивање кружних
ребрастих рог антена
Четвртталасна плоча
Слика 5: Четвртталасна плоча за електромагнетне таласе
Да би се разумело шта се дешава у овој плочи, треба се подсетити шта се дешава са електромагнетним таласима када наиђу на електрично проводну препреку која има значајну димензију у правцу линија електричног поља. У овом случају то су најпре само танке затегнуте жице, постављене у правцу линија електричног поља. У нашем случају овај објекат је знатно већи од таласне дужине и делује као рефлектор. Међутим, ако је геометријска дужина управна на линије електричног поља, делује само дебљина жице. Она је занемарљиво мала у поређењу са таласном дужином, па жица не утиче на простирање таласа.
Ако се ове жице закрену за 45°, електромагнетни талас се раздваја: један део пролази кроз препреку уз слабљење од најмање 3 dB, док други део прихватају жице. Ако је жица релативно танка, тај део се рефлектује.
Ако жица има већу димензију у правцу простирања таласа, практично у облику ламела, као на слици 5, део енергије који прихвата овај електрични проводник не рефлектује се, већ се проводи у правцу простирања и тамо поново зрачи.
Обе компоненте имају различите брзине простирања: талас у слободном простору има приближно брзину светлости, док је вођени талас у четвртталасној плочи спорији за одређени фактор, зависно од материјала, приближно 0,7. Ако је ширина ламела подешена тако да вођена компонента касни тачно за четвртину таласне дужине, обе компоненте се суперпонирају и образују кружно поларизован талас, слично као код напајања таласовода са два дипола међусобно фазно померена за 90°. Смер обртања зависи од тога да ли су ламеле постављене под углом од +45° или -45°. Важно је да ширина ламела није ¼λ, већ да кашњење једне компоненте током проласка кроз ширину ламела износи ¼λ.
Процес је реверзибилан ако су ламеле у наредној плочи закренуте за 90°. Више таквих четвртталасних плоча, чије су ламеле једнако оријентисане, има следеће дејство:
- од линеарно хоризонтално поларизованог таласа настаје кружно поларизован талас;
- у другој плочи од њега поново настаје линеарно поларизован талас, али сада вертикално поларизован;
- у трећој плочи поново настаје кружно поларизован талас, чији је смер обртања супротан оном у тачки 1;
- у четвртој плочи, практично након кашњења једне компоненте за 360°, поново настају врста и правац поларизације почетног таласа, у овом случају линеарно хоризонтална поларизација.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>