www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Праћење летова ADS-B системом заснованим на сателитима

Слика 1: Од 7. маја 2013. године ESA сателит PROBA-V кружи око Земље, а на њему се налази пријемник за ADS-B сигнале ваздухоплова.

Слика 1: Од 7. маја 2013. године ESA сателит PROBA-V кружи око Земље, а на њему се налази пријемник за ADS-B сигнале ваздухоплова.

Праћење летова ADS-B системом заснованим на сателитима

До сада није било могуће пратити летове изнад удаљених области као што су Северни пол, Јужни пол, прашуме, пустиње и океани, јер ограничени домет радарских система није омогућавао покривање тих подручја. Значајан напредак представља развој праћења летова ADS-B системом заснованим на сателитима, при чему се сателити у ниској Земљиној орбити (LEO) користе као релејне станице за пријем ADS-B извештаја о положају ваздухоплова. У литератури на енглеском језику овај поступак се назива „Space-Based ADS-B“ или „ADS-B Link Augmentation System“ (ALAS). После успешних испитивања DLR-а, од 2017. године ADS-B пријемници су саставни део најновије сателитске констелације Iridium NEXT компаније Thales Alenia Space и обезбеђују прецизне положаје у реалном времену чак и изнад поларних области и океана.

ADS-B сигнал ваздухоплов најчешће емитује преко две антене, од којих се једна налази на доњој, а друга на горњој страни трупа. Висина орбите од 820 km сателита Proba-V захтева пријемне антене са добром усмереношћу. Пошто се оријентација предајне антене мења у зависности од тренутног смера лета, па самим тим ни њена поларизација није позната, пријемне антене на сателиту морају бити кружно поларизоване. Тако су сви линеарно поларизовани сигнали ослабљени за −3 dB, али се избегава потпуно неподударање између хоризонталне и вертикалне линеарне поларизације, које би изазвало слабљење и до −30 dB.

ADS-B
Веза за пренос података
Веза за пренос података

Слика 2: Принцип преноса података

ADS-B
Веза за пренос података
Веза за пренос података

Слика 2: Принцип преноса података

ADS-B пријемнике у тренутној флоти од 80 сателита Iridium NEXT производи америчка компанија Aireon из Меклина, Вирџинија. Ова компанија такође нуди (уз наплату) комплетну слику ваздушне ситуације изнад целе Земље у облику виртуелног радара. Међутим, ова наплата пре свега представља ограничење приступа овим информацијама. Јавно доступни „виртуелни радари“ обично приказују податке са кашњењем од неколико минута, како би се спречила њихова злоупотреба у терористичке сврхе. Подаци компаније Aireon се, међутим, од 2019. године испоручују са расположивошћу од 99,999% и готово у реалном времену, што омогућава њихову употребу у контроли летења. Ова услуга више није визија будућности: она постоји већ неколико година и потребно је само да је Међународна организација цивилног ваздухопловства (ICAO) прихвати. Ипак, ICAO и даље инсистира на систему Organized Track System (Westbound-Tracks), односно на организованим коридорима летова без радарског надзора.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић