www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Луисов скенер

Слика 1: Путања зрака у развијеном приказу Луисовог скенера

рефлектор
диелектрично сочиво

Слика 1: Путања зрака у развијеном приказу Луисовог скенера

Луисов скенер

Луисов скенер је антена код које се примарно напајање (рогасти зрачник) помера помоћу мотора испред рефлектора, како би се омогућила континуална промена правца антенског дијаграма. Изум Виларда Д. Луиса (Willard D. Lewis) из компаније Bell Telephone Laboratories Inc. патентиран је 1947. године. [1]

Слика 2: Прорез за напајање увијен је у облик зарубљеног конуса

Слика 2: Прорез за напајање увијен је у облик зарубљеног конуса

Принцип рада

Луисов скенер је изведен унутар таласовода са рефлектором постављеним под углом од 45°. Основни принцип рада заснива се на покретном рогастом зрачнику испред овог рефлектора. У зависности од угла под којим се рефлектор озрачује, мења се угао зрачења антене. Дивергенција коју изазива рогасти зрачник коригује се помоћу диелектричног сочива. Као материјал за сочиво може се користити полиетилен високе густине. Раван приказ са слике 1 би додуше функционисао, али би имао значајан недостатак: рогасти зрачник морао би да се помера напред-назад. То би захтевало веома сложен механизам, код кога није могуће обезбедити линеарно кретање. (Претварање ротационог кретања у осцилаторно увек доводи до синусоидалне промене брзине.)

Због тога се у првом кораку прорез за напајање увија у кружну конструкцију. На тај начин више није потребно кретање напред-назад, већ мотор може непрекидно ротирати рогасти зрачник константном брзином испред прореза за напајање. Да би антена била још компактнија, и остатак таласовода се увија, тако да на крају остаје само антена у облику зарубљеног конуса. Ова антена се најчешће поставља испред додатног једноструко закривљеног параболичног рефлектора, како би се обезбедило фокусирање и у равни која се Луисовим скенером не помера електромеханички.

Галерија слика Луисовог скенера

Слика 3: Ракетни нишански радар PW S–75 „Волхов“, NATO ознака: „Fan Song E“; обе дугачке антене за претрагу циљева користе Луисов скенер.

Слика 4: Ракетни нишански радар UNW S–125 „Нева“, NATO ознака: „Low Blow“; антене са Луисовим скенером ротиране су за 45 степени.

Извор:

  1. Патент U.S. 2,585,562 „Directive Antenna System“, поднео Willard D. Lewis, Bell Telephone Laboratories Inc. (онлајн)

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>