Фостеров скенер
Слика 1: Поступно објашњење принципа рада Фостеровог скенера
Фостеров скенер
Фостеров скенер или Variable Path Scanner представља релативно једноставан механички уређај за брзо померање уског антенског дијаграма кроз сектор осматрања радара. Развио га је канадски физичар John Stuart Foster на Massachusetts Institute of Technology.
Начин настанка и принцип рада Фостеровог скенера приказани су на слици 1.
Корак a) приказује примарни зрачник у такозваној „pill box“ или „cheese“ антени. Параболични рефлектор у овој антени формира линеарни таласни фронт између две плоче. Излаз таласа у слободан простор одвија се у фази. (Црвене стрелице симболизују фазни положај.) Антенски дијаграм је веома узак у димензији дуже стране апертуре.
Корак b) приказује ефекат пресавијене линије кашњења различите дужине између „pill box“ антене и две плоче.
Фостеров скенер у кораку c) омогућава да ове линије кашњења имају променљиву дужину. Састоји се од конусне структуре чији је попречни пресек детаљније приказан на слици 2. На једној страни пресек има велики пречник, а на супротној веома мали. Облик зарубљеног конуса обезбеђује да једна страна има дуже обилазне путеве таласа од друге. Када се ротор окреће, дужина пута се мења за износ који зависи од угла ротације. Да би ротор могао да се окреће пуних 360°, рефлектујуће препреке изведене су као назубљене ламеле, тако да ламеле ротора могу пролазити између ламела причвршћених за статор. Ширина ових ламела не сме бити већа од једне десетине таласне дужине, како би овај део за високофреквентну енергију остао електрично непропустан. Ради избегавања рефлексија, предајник мора бити искључен у малом угловном сектору, јер у том положају није могућ несметан пролаз кроз Фостеров скенер. То се обично реализује колом за блокирање окидачког импулса модулатора.
Фостеров скенер се пре увођења фазно управљаних антена често користио код артиљеријских извиђачких радара, радара за праћење циљева и радара за управљање ватром. Због захтеване механичке прецизности при изради, његова примена била је ограничена на фреквенције до приближно 35 GHz. Најчешће коришћени фреквенцијски опсег био је X-опсег.
Слика 2: Различита дужина обилазног пута у зависности од угла ротације
Слика 2: Анимација настанка променљиве дужине обилазног пута
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>