www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Историјски преглед: проналазак клистрона

Слика 1: „Хајлова цев“, цртеж из патентног списа.

Слика 1: „Хајлова цев“, цртеж из патентног списа.

Историјски преглед: проналазак клистрона

1935Идеју цеви са управљањем временом пролета као микроталасног осцилатора први су описали Агнеса Арсењева-Хајл и Оскар Хајл у раду објављеном у Немачкој. [1]

1935Вилијам Вебстер Хансен, почасни професор физике на Универзитету Станфорд у САД, изумео је шупљински резонатор. Свој изум назвао је „румбатрон“.

1937Уз примену ових шупљинских резонатора браћа Расел и Сигурд Варијан развила су успешно изведен модел двокоморног клистрона као осцилатора. То је била прва савремена цев за микроталасно подручје. [2] Овај уређај назван је клистрон, по старогрчком глаголу κλύζω (klyzo), који описује кретање таласа на обали. Нажалост, у то време расположива излазна снага била је премала, па је ова цев у почетку остала у сенци магнетрона.

1938Вадим Ф. Коваленко (СССР) развио је клистрон са плочастим електронским снопом (планарни клистрон са равним снопом).

1939Оскар Хајл је у компанији Standard-Lorenz у Берлину довршио свој високофреквенцијски генератор. По свом проналазачу назван је „Хајлова цев“ и коришћен је у радарским уређајима током Другог светског рата.

1940Р. В. Сатон из Енглеске и Н. Д. Девјатков са В. Ф. Коваленком из СССР-а независно једни од других изумели су рефлексни клистрон.

1941Рефлексни клистрон примењен је у суперхетеродинским пријемницима радарских уређаја.

1948На Станфорду је развијен вишекоморни клистрон са три шупљинска резонатора, који је постизао импулсну излазну снагу од 30 MW при трајању импулса од 1 µs. Тиме је започео продор клистрона велике снаге у радарске уређаје.

1984Израђен је клистрон са највећом импулсном снагом. [3] Развијен је за акцелератор честица у Stanford Linear Accelerator Center (SLAC) и обезбеђивао је импулсну снагу од 150 MW у S-опсегу.

Извори:

  1. Agnessa Arsenjewa-Heil und Oskar Heil, ”Eine neue Methode zur Erzeugung kurzer, ungedämpfter elektromagnetischer Wellen großer Intensität,“ Zeitschrift für Physik, November 1935 p. 752 – 762.
  2. R. H. Varian: U.S. Patent No. 2.242.275 (Applied for, October 11, 1937)
  3. G. T. Konrad, ”High-Power RF Klystrons for Linear Accelerators.“ Invited paper, Linear Accelerator Conference, Darmstadt, West Germany, May 1984. (онлајн)

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић