www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Међународна организација цивилног ваздухопловства (ICAO)

Стандардизација формата упита

Код класичног, конвенционалног SSR-а (дакле: без Mode S или Mode 4), циљ упита је веома једноставан: на екрану треба да буде приказан идентификациони код циља. (Другим речима: „Ко си ти?“) Пошто је већина радара контроле летења и даље дводимензионална, генерише се и други упит за висину лета како би се добиле тродимензионалне координате. („На којој висини летиш?“) Ове различите врсте упита називају се Mode (енгл. MODE of operation). Транспондер у ваздухоплову одговара одговарајућим Code-ом.

Проблем је у организовању сарадње између испитивача на земљи и транспондера у ваздухоплову. Сваки параметар упита мора бити прецизно дефинисан. Када се систем користи искључиво у војне сврхе, то није нарочито сложено, јер секундарни радар и транспондер најчешће потичу од истог националног произвођача. Међутим, у међународном, светском саобраћају, где радари и транспондери различитих произвођача морају међусобно да комуницирају, неопходна је строга стандардизација. Класични стандард означава се као MK X - A (изговара се: „Mark ten A“).

Стандард: ICAO Annex 10

ICAO ANNEX 10 AERONAUTICAL TELECOMMUNICATIONS
у овом документу дефинисан је технички стандард цивилног ваздухопловства.
Том (VOLUME) IV је посвећен искључиво SSR системима.
Документ се објављује на интернет страници ICAO: http://www.icao.int/

Manual on Mode S Specific Services (Doc 9688)
1. издање, 1997, 88 страна
објављује се на енглеском, француском, руском и шпанском језику.
Број публикације: 9688

Приручник за поступке секундарног радара (Doc 9684)
1. издање, 1997, 193 стране
објављује се на енглеском, француском, руском и шпанском језику.
Број публикације: 9684

Том IV (Surveillance Radar and Collision Avoidance Systems)
2. издање, обухвата измене 1–73, 204 стране
објављује се на енглеском, француском, руском и шпанском језику.
Број публикације: AN10-4

Примена поступка секундарног радара постала је веома распрострањена. Међутим, нагли пораст ваздушног саобраћаја довео је до тога да су одређена системска ограничења захтевала увођење новог стандарда, познатог као Mode S (од „Mode Select“), што је довело до развоја стандарда Mark Ⅻ („Mark twelve“). Захваљујући 24-битном адресирању које користи Mode S, сваком ваздухоплову може бити додељена јединствена адреса (од укупно 16.777.214 могућих). Mode S адресирање описано је у документу ANNEX 10 Volume III Chapter 9 (почев од измене 71).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић