Расејање
Слика 1: Дифузно расејање
Слика 1: Дифузно расејање
Расејање
Класично (геометријско) расејање настаје када зрачење наиђе на веома мале рефлектујуће честице које слободно лебде у простору, као што су облаци прашине или кишни фронт. Велики број таквих честица изазива дифузну рефлексију, без постојања већег чврстог тела.
Облаци, магла и подручја падавина могу код таласних дужина краћих од 10 cm створити просторно распрострањен ехо-сигнал (метеоролошки клатер). Таласи који пролазе кроз такво подручје трпе релативно велико слабљење. Због тога до циља стиже мање енергије, што смањује енергетски домет радара. Што је фреквенција електромагнетног таласа већа, то су утицаји временских услова услед дифузног расејања израженији.
(стопе)
Слика 2: Двосмерно слабљење на објектима који дифузно расејавају
(стопе)
Слика 2: Двосмерно слабљење на објектима који дифузно расејавају
(стопе)
Слика 2: Двосмерно слабљење на објектима који дифузно расејавају
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико