Шварцшилдов рогасти зрачник
Слика 1: Поступни приказ савијања Шварцшилдовог рогастог зрачника; места савијања представљају рефлекторе и у коначној изведби имају попречни пресек таласоводних кривина.
Слика 1: Поступни приказ савијања Шварцшилдовог рогастог зрачника; места савијања представљају рефлекторе и у коначној изведби имају попречни пресек
таласоводних кривина.
a) облик лима;
b) савијен;
c) расечен и уграђени рефлектори;
d) бочни поглед на c).
Шварцшилдов рогасти зрачник
Систем Шварцшилдовог рогастог зрачника представља варијанту Касегренове антене, која испуњава Абеов синусни услов и тиме побољшава тачност антене изван правца главног снопа. Шварцшилдов рогасти зрачник има већи конкавни секундарни рефлектор и мањи конвексни примарни рефлектор, при чему се оба налазе унутар савијеног рогастог зрачника. За разлику од Касегренове антене, рефлектори нису једноставни геометријски конусни пресеци, већ трансцендентне криве. За примену искључиво у правцу главног снопа ова антена има мало предности у односу на Касегренову антену. Међутим, код брзог електричног скенирања снопа обезбеђује повољније услове. Обликовање површина рефлектора захтева сложен поступак прорачуна и зависи од ширине снопа и угла скенирања. Шварцшилдов рогасти зрачник напаја се преко више мањих зрачника, на које се предајна снага распоређује помоћу такозваног оргуљског прекидача (енгл.: Organ-Pipe Scanner).
Пошто лукови који у рогастом зрачнику служе као рефлектори нису једноставни конусни пресеци, производња и одржавање неопходних толеранција веома су сложени. Због тога овај систем није нашао ширу примену. Вероватно једини модел који је серијски произвођен јесте антена нишанског радара AN/MPG-1, који је током Другог светског рата развио MIT Radiation Laboratory, а касније производила компанија Bendix. Његова антена са Шварцшилдовим рогастим зрачником има ширину дијаграма од 0,55° по азимуту и 3° по елевацији. Дијаграм се помоћу мотора и преносног механизма помера брзином од 4 обртаја у секунди и претражује сектор ширине 10,2°.
Шварцшилдов рогасти зрачник назван је по Шварцшилдовом телескопу, који је 1905. године развио немачки астрофизичар Карл Шварцшилд (*1873 - †1916).
Извори:
- R. C. Hansen: ’’Microwave Scanning Antennas. Volume 1: Apertures’’ New York, New York; London, England: Academic Press, Inc., 1964, ISBN 9781483260631 стр. 123 (онлајн преглед)
- W. Cady et al. ’’Antennas, Scanners, and Stabilization’’, у: L. de Ridenour et al: ’’Radar System Engineering’’ Mc Graw-Hill, New York, 1947, поглавље 9, стр. 297
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>