Sun-Strobe Recording
Слика 1: Принцип Sun-Strobe Recording поступка
Sun-Strobe Recording
Вертикални антенски дијаграм радарске антене може се мерити помоћу сунчевог зрачења.
Сунце не емитује само видљиву светлост. Сунчево зрачење се у ствари састоји од веома широког спектра електромагнетног зрачења, од којег је само мали део видљив људском оку. Због хаотичних процеса настанка ово зрачење је шумно модулисано, али у посматраном временском интервалу има статистички релативно константну амплитуду. Тај шум може примити сваки радарски пријемник (независно од његове пријемне фреквенције) и на екрану се приказује као сектор повећаног шума. Током изласка и заласка Сунца, Сунце два пута пролази кроз све елевационе углове у односу на радарску антену.
Слика 2: Вертикални антенски дијаграм измерен методом Sun-Strobe Recording
Док се код старијег руског радара P-18 („Spoon Rest D“) вертикални антенски дијаграм још увек снимао ручно кроз обиман низ мерења (од почетка изласка Сунца па све док Сунце не достигне елевациони угао од око 15 … 20°), данас се таква мерења у великој мери обављају аутоматски уз помоћ рачунарски подржаних мерних система (RASS-S Tool).
Овај мерни систем се поставља у поподневним часовима, помоћу GPS сателита одређује тачну локацију и тачно време, и тако унапред одређује сектор у којем се очекује сунчев шум. До наредног јутра бележе се амплитуде шума и током заласка и током изласка Сунца, вредности сваке ротације међусобно се упоређују, а резултат се у евалуацији приказује као вертикални антенски дијаграм.
Недостатак овог поступка је што се свака вредност елевационог угла мери под различитим азимутом. Ако се услови који утичу на формирање антенског дијаграма по азимуту не мењају значајно, то се може занемарити. У супротном, на пример због утицаја конфигурације терена, ова метода није погодна. То је случај, на пример, у израженим планинским подручјима као што су Баварска шума, Швајцарска или Аустрија.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>