Радар за праћење терена
Слика 1: Двоканални радар за праћење терена
Радар за праћење терена
Радар за праћење терена (енгл. terrain-following radar, TFR) је технологија која омогућава летелици која лети на малој висини да аутоматски одржава релативно константну висину изнад тла.
Једна од тактика за савладавање противваздухопловне одбране јесте лет испод зона осматрања радара ПВО. Истовремено треба омогућити и велику брзину лета. При веома малим висинама лета, на пример испод 50 m, постоји опасност од судара са препрекама на терену. Потребна времена реакције су при тако великим брзинама лета изузетно кратка. Радар за праћење терена омогућава аутоматско прилагођавање висине лета конфигурацији терена и тиме растерећује пилота.
Старији уређаји, као што је AN/APQ-110 , користили су два независна радарска канала за прилагођавање висине лета тренутној ситуацији. Један од њих је био намењен мерењу висине лета у блиској зони, док је други канал служио за предвиђање и упозоравање на веће препреке. Касније су оба задатка могла бити обједињена употребом фазних антенских решетки и пре свега захваљујући знатно бржој обради података у вишенаменском радару смештеном у носу летелице.
Цивилна примена ове технологије позната је и код пољопривредних дронова, који распршују средства за заштиту биља и морају да одржавају константну висину и брзину у односу на тло.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић