Коса даљина
Слика 1: Већа висина узрокује већу измерену даљину
Коса даљина
Пошто радар мери косу даљину, код два авиона која лете тачно један изнад другог, односно имају исту топографску удаљеност од радара, биће измерене различите даљине.
Код савремених радарских система, као што је RRP-117 , ова грешка се исправља помоћу посебног софтверског модула. Међутим, ти модули морају бити прилагођени конкретној географској локацији радара. Прорачун је веома сложен и захтева додатне метеоролошке податке ради корекције.
Типични 2D радари који се користе у контроли летења, нажалост, не могу да изврше такву корекцију.
Оператор зато мора знати и током рада узимати у обзир да се ехо-сигнал авиона који лети на већој висини приказује на већој географској удаљености него што је стварна позиција авиона! У практичном раду ова грешка мерења, која је реда величине око једног процента, обично нема значајнији утицај. Међутим, треба имати у виду да се овакве грешке по правилу сабирају у неповољном смеру. Посебан проблем настаје код ваздушно или свемирски базираних SAR система, где су потребни сложени прорачуни како би се изобличења слике, настала услед мерења косе даљине, компензовала.
Израчунавање топографске удаљености
Слика 2: Тригонометријски односи у равни
Слика 2: Тригонометријски односи у равни
Слика 2: Тригонометријски односи у равни
Важно је знати изнад које се тачно топографске тачке на Земљи налази откривени авион. Из тог разлога се у приказ радара обично пројектује карта, такозвана „видео-карта”, од које се очекује да буде што прецизнија. Међутим, израчунавање стварне топографске удаљености откривеног циља у радарском систему знатно је сложеније него што се на први поглед чини.
Применом тригонометријских односа приказаних на слици 2, измерена топографска удаљеност износи:
Rtopogr. = R · cos ε
Слика 3: Тригонометријски односи уз уважавање закривљености Земље
Слика 3: Тригонометријски односи уз уважавање закривљености Земље
Слика 3: Тригонометријски односи уз уважавање закривљености Земље
Међутим, ова релација би важила само када би Земља била равна плоча. У стварности мора се узети у обзир и полупречник Земље, као што је приказано на слици 3. Стварна топографска удаљеност у односу на косу даљину коју мери радар зависи од:
- измерене косе даљине,
- стварне висине лета и
- полупречника Земље који важи за локацију радара.
Слика 3 показује основни приступ решавању овог проблема.
Формира се троугао између тачака: центра Земље, локације радара и положаја ваздушног циља.
Странице тог троугла повезане су косинусном теоремом, па важи једначина
R2 = re2 + (re + H)2 - 2re(re + H) · cos α
при чему је re еквивалентни полупречник Земље.
Под претпоставком да је Земља сфера, из угла α
може се једноставном пропорцијом одредити одговарајући део Земљиног обима:
360° · Rtopogr. = α · 2π re
Овај део обима Земље може се сматрати апроксимацијом стварне топографске удаљености,
мада се при томе још увек не узима у обзир рефракција.
У пракси на ширење електромагнетних таласа додатно утиче и рефракција. То значи да се радарски сноп не простире праволинијски као страница троугла, већ је његова путања закривљена, у зависности од:
- предајне фреквенције,
- атмосферског притиска,
- температуре ваздуха и
- влажности ваздуха.
Пошто се сви ови параметри не могу унети у видео-карту на опште важећи начин, она је неизбежно мање прецизна уколико софтвер радара не узима у обзир везу између косе даљине и стварне топографске удаљености. Код 2D радара то је увек случај, јер ти радари немају податак о висини циља, који је неопходан за овакве прорачуне.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић