Мртва зона
Слика 1: Мртва зона око бродског радара
Мртва зона
У зависности од висине постављања навигационог радара на броду или обалског осматрачког радара, у непосредној близини радара настаје мртва зона у којој није могуће откривање циљева. При мирном мору висина антене h и растојање Dмртва зона образују правоугли троугао, тако да се величина мртве зоне може израчунати помоћу тригонометријске функције:
| Dмртва зона = h· cot (θ/ 2) | (1) |
Код антенског дијаграма у облику лепезастог снопа са вертикалном ширином снопа на половини снаге θ = 20° … 25°, какав користи већина навигационих радара, мртва зона се повећава са повећањем висине постављања антене. Истовремено се повећава и максимални домет откривања циљева на површини мора, све до радарског хоризонта (иза кога такође настаје мртва зона), па је потребно пронаћи одговарајући компромис. Због тога се на бродовима често додатно уграђују специјални радари кратког домета за осматрање блиског подручја. Они имају важну улогу и у заштити од пиратских напада. Слична мртва зона јавља се и код обалских радара постављених на узвишеним локацијама (на пример на планинама). Такви радари, који су најчешће војне намене, често користе знатно скупље антене са инверзним cosec² дијаграмом зрачења.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић